U potrazi za slovom „Ć” na australijskom groblju
Politika 12.10.2019 | Zorica Marinković
Proticali su sati i sve je bilo izvesnije da ja neću naći „naše“. U mnoštvu raznih natpisa za oko mi zapade slovo „Ć“. Obradovah se silno jer napokon pronađoh „svoje”. Sama na tolikom groblju počeh da se smejem. Obuze me radost kao da sam se srela sa živim poznanicima. Kako to čovek da objasni onome ko nije emigrant? I mrtvi postaju bliski jer su „otamo“.
Mislim da je Rumunija bila moje prvo inostranstvo. Ili, ipak, ne. Bila je to Bugarska – Burgas, Varna, Zlatni pjasci na Crnom moru, pa Turska u nastavku. Sećam se da nam je otac govorio da nema odlaska u inostranstvo dok ne obiđemo našu zemlju. Tako je i bilo. Pre Bugarske i Turske obišli smo našu zemlju, a tada se ona zvala Jugoslavija, uzduž i popreko. Pamtim mnoga lepa mesta iz tadašnje domovine. Međutim, sama mesta nisu nam bila toliko interesantna koliko
