Ovako žive Srbi koji rade u arabijskim pustinjama: Ja za svoju decu odavno nisam tata, nego onaj što šalje pare!
Kurir 23.10.2019
Da ga je..em, ne znam ni kada sam tačno zapalio iz Srbije, znam samo da je bio mart. To ti je kao ono kad batališ pljuge ili drogiranje, ali ne zato što te je neko naterao, nego jer si sam rešio da batališ, skapirao si da je mnogo loše po tebe, pa ne brojiš dane koliko si bez toga. Isti rad, bukvalno.
Život u Srbiji ne vodi nikuda. Čak ni ne tapka u mestu. Ide unazad leptejebo. Ja sam otišao kad se vratio do devedesetih, sledeće je valjda opet rat, mada ne bih voleo da sam u pravu. Bilo kako bilo, kod kuće nisam evo već skoro dve godine. I dalje kažem "kod kuće", jer ovde gde sam sada nemam kuću. Nisam je imao ni u Kairu, ni u Dubaiju, ni u Japanu, ni u Mađarskoj, ni u Češkoj, a nemam je ni sad - u Saudijskoj Arabiji. Takav mi je posao, nomadski. Privikneš se
