Seobe
Danas 25.10.2019 | Piše: Svetislav Basara
Postoji jedna grana teologije – umal, grešna mi duša, ne napisah žanr – koja se zove teologija istorije, za koju čisto sumnjam da je čulo više od 0,5 % našeg arhijerejstva, sveštenstvo da i ne pominjem, a ako je negde u prolazu i čulo zacelo je smatra katoličkim zastranjivanjem stranim duhu „pravoslavlja srpskog stila“.
Pođimo od istorije. Marksisti, materijalisti uopšte, istoriju sagledavaju kao proces napredovanja i usavršavanja, kao seriju dijalektičkih skokova sa dobrog na bolje – u jednom vrlo dubokom sloju istorija to i jeste – hrišćanska pak misao (svih boja) istoriju vidi, ne kao propadanje – mada na površini upravo tako izgleda – nego kao razaranje propadljivosti. To razaranje ume da bude vrlo bolno, povremeno užasno. Ali nije li pisano da će biti i užasno i bolno.
