Zatočenici nemoći i nasilja
Danas 11.11.2019 | Piše: Ivan Milenković
DVA U JEDAN Ukoliko bi budući čitalac romana Luja Eduara Gotovo je s Edijem Belgelom (Laguna 2018, prevod Ivana Misirlić) napravio propust koji se dogodio potpisniku ovih redova, ukoliko, naime, ne bi pročitao podnaslov prve knjige – ispod krupno napisane reči Pikardija (oblast u Francuskoj) stoji rečenica ispisana sitnijim slovima – mogao bi, započinjući čitanje, da se nađe u dubokom zbunu.
Luj Eduar (rođen 1992) francuski je pisac koji je svoj roman pisao kad mu je bilo dvadesetak godina, te je bilo šokantno otkriti da piše o francuskoj provinciji s početka 20. veka: neobrijani, smrdljivi, pijani i primitivni muškarci urlaju na svoje žene i tuku ih (kad zasluže), naporno rade u obližnjoj fabrici za male pare (žene, naravno, ne rade), žive u ruševnim kućama koje izjeda vlaga i ponekad nemaju ni za hranu, a svojih se feminiziranih sinova gade i na sve
