Доктори који „хакују мозак" - електрода у глави контролише жељу за дрогом

Пацијентима са дугогодишњом зависношћу од наркотика биће у мозак у уграђен имплант, који би требало да регулише њихову потребу за дрогом, што је прво такво испитивање у Америци.

Џерод Бакхалтер има 33 године и више од деценије се бори са зависношћу од наркотика.

Неколико пута је престајао да узима дрогу, али јој се увек враћао, што је довело и до неколико случајева предозирања.

• Ватикан представио „еБројаницу&qуот; - најновији геџет за вернике
• Зашто су телефони који нас прислушкују само пуки мит
• Телефон, таблет, компјутер: Да ли брже старите због екрана на ком ово управо гледате

Зато му је недавно уграђен „пејсмејкер за мозак&qуот;, каже доктор Али Резаи.

Међутим, иако многи верују да је реч о технологији која би могла много да промени, Резаи упозорава да такве ствари не треба користити за „побољшање људске расе&qуот;.

Шта се десило?

Бакхалтер је операцију имао 1. новембра, у болници при Универзитету Западна Вирџинија, а тим путем ће ускоро поћи још три волонтера.

Процес почиње низом скенирања мозга, након чега иде операција током које доктори пацијенту направе рупу у лобањи.

Кроз ту рупу, у тачно одређени део мозга, доктори убаце електроду пречника једног милиметра, чији је задатак да регулише импулсе зависности и самоконтролу код пацијента.

Електрода има и батерију, која се уграђује испод кључне кости.

• Кад алкохол оштети мозак: И здравствени проблеми и осуде
• АСМР: Да ли је ово „оргазам за мозак&qуот;

Мождану активност након тога прати читав низ стручњака за зависности, психолога и физијатара.

Реч је о такозваној Дубокој стимулацији мозга (ДБС), коју је Америчка агенција за храну и лекове одобрила за лечење Паркинсонове болести, епилепсије и опсесивно-компулсивног поремећаја.

Иначе, око 180.000 људи широм света тренутно има импланте у мозгу.

Међутим, ово је први пут да је ДБС одобрен за лечење зависности од наркотика, што није било нимало лако - у доношењу те одлуке морали су да учествују етичари, психолози и бројни званичници.

Није једноставно

„Зависност је сложена, у игри је читав низ генетских елемената&qуот;, наводи Разаи.

Како каже, бројни грађани који су зависни од наркотика притом немају приступ лечењу.

„Ово лечење је само за оне код којих ништа друго није успело - било да је реч о медицини, бихевиорална терапији или друштвеним интервенцијама&qуот;, истиче он.

• Замислите свет без мобилних телефона
• Технологија за препознавање лица: Може ли ваше лице да постане ваш пасош

Разаи се ту позива на бројке - предозирање је у Америци највећи узрок смрти међу популацијом млађом од 50 година.

„Морамо да пронађемо решење за то, реч је о стварима опасним по живот и нечему што утиче на породице и вољене&qуот;, додаје Разаи.

Западна Вирџинија има највећу стопу смртности од предозирања у Сједињеним Државама. Реч је о 49,6 смрти на 100.000 људи у 2017. години, подаци су Националног института за злоупотребу дрога.

Опасност

Међутим, стручњаци често указују на етичке проблеме „спајања људи и технологије&qуот;.

На пример, Краљевско друштво Велике Британије је то недавно урадило због најава Фејсбука и Неуралинка да ће радити на развијању сличних производа, али који ће бити доступни за комерцијалну употребу.

Неуралинк - компанија Елона Маска - је поднео захтев да почне са испитивањима на људима у Америци, а циљ им је да електроде убаце у мозгове пацијената који имају парализу.

Фејсбук за то време подржава истраживања како би дошли до слушалица које ће моћи да транскрибују 100 речи у минуту - и то само преко мисли особе која их носи.

И Разаи је скептичан када је реч о умешаности технолошких компанија у ову област.

„Мислим да је то веома добро за науку, потребно нам је више науке како бисмо што више научили од људском мозгу&qуот;, каже он.

„Међутим, то не треба да служи за побољшање људске расе. Ово није технологија за масовну потрошњу&qуот;.

Како каже, мора бити строго регулисано ко може да, након подношења захтева, добије такав имплант.

„Није то као да добијете вакцину или тетоважу - операција носи ризике које нису занемарљиви.

„То је само за оне са хроничним болестима зависности, код којих ниједно друго лечење није успело и који немају никакву наду да ће се опоравити&qуот;, истиче Разаи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.11.2019)