Смрдљива бајка: Кинеска мега-депонија већ препуњена - 25 година пре рока
Кина произведе стотине милиона тоне отпада годишње - и носити се с њим није нимало лак изазов.
Кинеска мега-депонија је већ препуњена - 25 година пре рока.
Ђангцунгоу депонија у регији Шанкси, величине око 100 фудбалских терена, осмишљена је да прими 2.500 тона ђубрета дневно.
Али уместо тога, ова депонија прими 10.000 тона дневно - више од било које друге депоније у Кини.
Кина је један од највећих светских загађивача и већ годинама се бори са ђубретом које створе 1,4 милијарде становника.
Колико је велика депонија?
Ђангцунгоу депонија, близу града Сијан, направљена је 1994. и осмишљена је тако да потраје до 2044. године.
Отпад који произведе осам милиона грађана заврши на овој депонији. Простире се на површини од 700.000 квадратних метара, а дубока је 150 метара са капацитетом од 34 милиона кубних метара.
- Депоније у Србији: Еколошке темпиране бомбе
- Електронски отпад у графиконима: Како свет годишње баца 62 милијарди долара
Донедавно, Сијан је био један од малобројних кинеских градова који се ослањао само на депонију за одлагање кућног отпада - што је довело до тога да се капацитети брзо препуне.
Раније овог месеца, отоврена је нова спалионица отпада, а планирано је да се отворе још четири до краја године. Процењује се да би спалионице заједно могле да обраде 12.750 тона ђубрета на дан.
То је део државног плана да се смањи број депонија и да се уместо тога користе другачије методе уклањања ђубрета, попут спалионица.
Депонија у Сијану би у будућности требало да постане „еколошки парк&qуот;.
Колико отпада производи Кина?
Кина је током 2017. године произвела 215 милиона тона отпада само из домаћинстава. У питању је пораст у односу на 2007. када је произведено 152 милиона тона.
Кина је имала 654 депоније и 286 спалионица.
Није познато колико Кина рециклира, јер званични подаци нису објављени. Кина планира да рециклира 35 одсто отпада из већих градова до краја 2020. године, наводи се у једном владином извештају.
Овог јула, сортирање и рециклирање отпада је постало обавезно у Шангају - што је „успаничило&qуот; неке становнике.
На депонији у близини града Шензен, 2015. године је прорадило клизиште, усмртивши 73 људи.
Депонија је осмишљена да прими четири милиона кубних метара ђубрета, максималне висине од 95 метара.
У тренутку када се обрушила, имала је 5,8 милиона кубних метара ђубрета које је досезало висину од 160 метара.
Да ли Кина мора да сакупља и ђубре из других држава?
Не више. Морала је све до краја 2017. године када је забранила увоз 24 различите врсте ђубрета.
Само током 2017. године, Кина је примила седам милиона тона пластичног отпада из Европе, Јапана и Америке - и 27 милиона тона папира.
Остале земље попут Малезије, Турске, Филипина и Индонезије такође су узеле део тог отпада.
Али није било лако носити се са толиким отпадом - то је често резултирало масовним депонијама у њиховим сопственим државама, које нису могли да контролишу.
Неке од ових држава су сада забраниле увоз одређеног типа отпада, чак га и враћају назад.
Извештава: Елен Јин
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.15.2019)
