Istraživanje: Besmisleni poslovni sastanci su „vrsta terapije"
Menadžerske funkcije donose više sastanaka koji nisu bitni samo zbog donošenja odluka, tvrde naučnici.
Poslovni sastanci mogu budu i oblik „terapije", a ne samo način donošenja odluka, kažu istraživači.
Sastanci pružaju mogućnost ljudima da na radnom mestu pokažu svoju ulogu na poslu ili iskažu frustraciju, tvrde akademici sa Univerziteta u Malmeu u Švedskoj.
Ovaj oblik donošenja odluka postaje sve učestaliji kako ima više menadžerskih i „strateških" pozicija, kaže profesor Patrik Hol.
Ipak, dodaje da se i pored više sastanaka „donosi vrlo malo odluka".
- Bez mejlova u slobodno vreme
- Kako da se iskobeljate kad ste zatrpani mejlovima
- Mejlovi u prevozu „treba da se računaju kao posao"
Profesor Hol je istražio očitu kontradikciju - kako ljudi mogu da imaju loše mišljenje o poslovnim sastancima, ali da se njihov broj u isto vreme stalno povećava.
Tražite svrhu
Porast broja sastanaka odražava promene u opisima radnih mesta - sve manje ljudi pravi nešto, a sve više učestvuje u „intenzivnim sastancima", kažu politikolozi. To su poslovi poput stratega, savetnika, konsultanata i menadžera.
„Ljudi više ne rade konkretne stvari", kaže on.
Umesto toga, kaže da je došlo do porasta upravljačkih pozicija koje često nisu baš dobro definisane i gde „hijerarhija nije tako jasna".
„Mnogi menadžeri ne znaju šta da rade", kaže on i dodaje da kada nisu „sigurni u svoju ulogu", reaguju generišući više sastanaka.
„Ljudi vole da razgovaraju i to im pomaže da pronađu ulogu", kaže profesor.
Mnogi od tih ljudi mogu da provedu polovinu radnog vremena na sastancima, kaže on.
Sastanci mogu da oduzmu toliko vremena da neki zaposleni počinju da kriju koliko vremena provode prisustvujući im.
Profesor Hol, koji je koautor knjige o sastancima, daje primer švedske pogranične policije, koja prekomorske sastanke opisuje kao „nedeljno osvežavanje".
„Prilika za žalbu"
Sastanci mogu „pobuditi osećanje besmislenosti", kaže on. Ali on tvrdi da to često izostaje.
Funkcija sastanka, posebno dugog, može postati „gotovo terapeutska", dodaje profesor.
Bez obzira o čemu zaposleni žele da razgovaraju, sastanci im, kaže, služe „kao prilika da se žale i budu priznati od kolega".
Ali ljudi koji odlaze na brojne sastanke mogu da izgube strpljenje - i provedu većinu vremena igrajući se sa mobilnim telefonima, kažu istraživači.
Profesor Hol kaže da zaposleni sastanke mogu da doživljavaju kao nepotrebne.
„Nekim ljudima je to frustrirajuće i postavljaju pitanje zašto moraju da ih održavaju."
Ali on tvrdi da negativan odnos prema sastancima može da proistekne i zato što je sama svrha sastanka pogrešno shvaćena.
Profesor Hol kaže da mnogi redovni, unutar kompanijski sastanci postaju potpuno besmisleni za one koji učestvuju.
Ali dodaje da je stvarna svrha takvih sastanaka da se utvrdi autoritet organizacije, kao i da se zaposleni podsete da su i oni deo tima.
Takvi sastanci zapravo ne donose nikakve odluke, kaže on.
„Borba za moć"
Profesor Hol predlaže da se rezervišu kancelarije na kraće vreme, jer kaže da će se sastanci samo produžavati.
Takođe kaže da je „jednakost" učesnika važna.
„Kada imate sastanke sa kolegama na istom nivou, kao profesionalac stižete da razgovarate o različitim pitanjima koja vas zanimaju", kaže on.
Kada na sastancima prisustvuju zaposleni koji imaju različit status, oni postaju „borba za moć" i ostavljaju učesnike frustriranim.
On takođe kaže da sastanci mogu nepravedno postati fokus drugih nezadovoljstava.
„Ljudi se često osećaju marginalizovano. Osećaju da nemaju uticaj ili položaj. U tim slučajevima postoji percepcija da sastanci ne poboljšavaju ništa, već zapravo izazivaju još više frustracije", dodaje profesor.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.17.2019)
