Susret sa Lužičkim Srbinom u supermarketu
Politika 22.11.2019 | Zora Darina
Davno sam ovde u Sidneju upoznala jednu baku čija je majka bila Lužička Srpkinja. Živela je sama i često sam je posećivala. Jednom je recitovala neku pesmicu. Rekla sam joj da iako ne razumem reči pesma u meni izaziva tople emocije. Sledeći put na stolici čekao me prevod „Krasne Lužice” i „Milka” čokolada.
Stajala sam u redu u „Aldiju” sa punom korpom namirnica. Za razliku od mojih poznanika, koji se uvek žale na gužve, meni nikad nije bio problem da stojim u redu. To mi dođe kao nekakav vid meditacije. Do mene su dopirale reči arapskog, indijskog i engleskog jezika. Obožavam to šarenilo govora. Ceo svet na jednom mestu. Napolju se spuštala magla. Sipila je sitna kiša a u vazduhu je mirisala jesen. Lepe su jeseni u Australiji. Dođoh i ja na red. Posle nekoliko
