Веома касно
Данас 30.11.2019 | Пише: Александра Боснић Ђурић
Дневник Петак, 22. новембар: Јутра у којима певушим уз кафу су током протеклих седам година постала права реткост.
Синоћ сам ипак успела да победим целонедељни умор и одем на промоцију Бункер Патке, романа који су у четири руке написали Мирјана Ђурђевић и Бранко Млађеновић. Неки дивни млади људи су пре разговора о књижевности певали Цоффее анд теа сонг који се наизглед недужно пресликао у моје јутро… То су ти мали и чисти пунктови у времену узмицања и ескапизма, предаја и продаја, ћутања и прећуткивања, док диктатура споро пролази или предуго траје… Уз прву кафу, кратка
