O blagorodnosti fikcije
Danas 01.12.2019 | Piše: Jovica Aćin
Kao što je slučaj kod mnogih pisaca, i sa mnom je tako: nisam baš postojana osoba, istesana od jednog jedinog komada i bez pukotina, a toga sam bio svestan još od malena.
Često su me opsedali protivrečni glasovi. Možda zbog toga nisam mislio baš da sam nenormalan, ali izvestan stid me je obuzimao pred mogućnošću da nemam neki stalni identitet i da naprosto ne znam ko sam. Danas, u odmaklim godinama, ne samo da mi ne smeta da to priznam nego maltene žudim za tim stanjem neprekidne, gotovo alhemijske transmutacije kao dragocenim poklonom. Ukratko, dok mi je duh lutao, u sve sam sumnjao i bio sklon da se pretvaram u druge. To
