Kako sam dočekao Lukašenka
Danas 04.12.2019 | Piše: Vlada Živanović
Stani, ne može dalje! Grub muški glas trgao me je dok sam u ponedeljak po podne po pljusku išao kući s posla pognute glave.
Policajac u ranim dvadesetim godinama, koga sam ugledao kad sam podigao glavu, ponovo je grubo povikao: „Rekoh stani tu, ne može dalje, šta ti nije jasno!“ Na moje „Zašto?“, bahato je odgovorio: „Šta te briga? Stani tu kad kažem.“ Ubrzo sam shvatio da sam od buke koju prave kišne kapi prevideo da nema saobraćaja u Ruzveltovoj i jednoj od najprometnijih beogradskih ulica, Bulevaru kralja Aleksandra. Samo su se u daljini ka Novom groblju videle kako kroz izmaglicu
