Луцерн (3): Пикасово заточено благо
Данас 11.12.2019 | Пише: Тихомор Поповић
Дописница Розенгарт не чува у свом музеју готичке минијатуре – оне на које помишљамо када се сетимо шпицастог и архаичног Луцерна – али их негује у свом сећању: слике у причама и приче у сликама јарких боја, јасне и вишеслојно знаковите.
Док ме Розенгартова скромно и елегантно води кроз свој живи музеј сећања, прилази нам непозната млада жена, Немица. Представља се, каже да је моју саговорницу препознала захваљујући портретима. Изненада, почиње да плаче. Дирнута је што Ангела Розенгарт, која је познавала Матиса и Шагала, коју је Пикасо портретисао, још увек живи, што ју је сусрела, њу која је сачувала и поколењима будућности предала блага прошлости. Плаче видевши живу историју како седи у
