Srce ništavila

Ako sam po pitanju preostale ljudskosti i imao nekih iluzija – poslednja od njih nestala je onog jutra kad su u naš grad počele da stižu izbeglice. Na traktorskim prikolicama, s nešto nameštaja i robom navrat-nanos potrpanom u crne najlonske kese. Čitavi životi, prošlosti, uspomene, lične istorije bile su spakovane u polupoderane plastične vreće, za koje su se, pogleda sleđenih strahom zbog svega što im se dogodilo, ali i pred jednako neizvesnom sutrašnjicom – ovi