Храна, глад и загађење: Од домаће супе до паметне набавке - како смањити бацање намирница
У свету у ком 820 милиона људи нема довољно да једе, а процењује се да се баца око трећина глобално произведене хране, њујоршки кувар Макс Ла Мана саветује нас како можемо да помогнемо.
Сваке године баци се око 1,3 милијарде тона хране, а највећи део заврши на депонијама и доприноси климатским променама.
Бацање хране је „један од највећих проблема са којима се човечанство суочава данас&qуот;, каже њујоршки кувар Макс Ла Мана.
Он је аутор књиге „Више биљака, мање бацања&qуот;, а овде говори како можете да помогнете при решавању овог проблема.
Храна је одувек била главни састојак мог живота. Будући да ми је отац кувар, одрастао сам у свету хране.
Родитељи су ме одувек учили да не бацам храну. На планети са скоро девет милијарди људи, на сваком нивоу се суочавамо са неизвесношћу у вези с храном, а више од 820 милиона људи је нема довољно.
Бацање хране један је од највећих проблема са којима се суочава човечанство данас - процењује се да се баца или губи око трећина целокупне глобално произведене хране.
Бацање хране не значи само да је та храна бачена, бачени су и новац, вода, енергија, земљиште и транспорт.
Бацање хране може чак и да допринесе климатским променама. Бачена храна често се отпрема на депоније, где се оставља да труне и производи метански гас.
Кад би бачена храна била нека земља, био би то трећи највећи емитер гасова са ефектом стаклене баште после Америке и Кине.
Ево шта ви можете да урадите по том питању...
Купујте паметно
Многи људи су склони томе да купују више него што им треба.
Обављајте набавку паметно - тако што ћете саставити списак и са њега куповати само оно што вам треба.
Бонус: Пазите да потрошите сву храну коју сте купили током последње посете продавници пре него што купите још намирница.
Правилно чувајте залихе
Неправилно одлагање намирница доводи до бацања огромне количине хране. Многи људи нису сигурни како се чувају воће и поврће, што може да доведе до ппрезревања и, на крају, труљења намирница.
На пример, кромпир, парадајз, бели лук, краставац и црни лук никад не треба држати у фрижидеру. Њих треба држати на собној температури.
Стабљике листастог зеленог поврћа и биља могу се потопити у воду.
Држите хлеб у фрижидеру ако мислите да га нећете докрајчити на време.
Дајте допринос тако што ћете код пиљара одабрати незнатно несавршен производ или, још боље, купите га директно од узгајивача.
- Слава код куће или у ресторану: „Небитно где, битно је да се окупи породица“
- Храна за мозак за коју вегани треба да знају
Сачувајте остатке (а и поједите их)
Остаци хране се не чувају само за празнике.
Ако иначе кувате много и редовно имате остатке, одредите дан када ћете искористите све што вам се накупило у фрижидеру.
То је сјајан начин да се избегне бацање хране.
Штавише, тако штедите време и новац.
- Биртија „Код последњег залогаја“: Кад је новинарима храна бег од рата
- Шта је пошло по злу у ресторанима Џејмија Оливера
Нека вам замрзивач постане пријатељ
Замрзавање хране један је од најлакших начина да се она сачува, а типови хране који добро подносе замрзавање су неисцрпни.
На пример, зелено поврће које је помало сувише меко да се искористи за вашу омиљену салату може да се стави у врећице за замрзивач или пластичне посуде и искористи касније у смутијима и другим рецептима.
Вишак биља може да се помеша са маслиновим уљем и исецканим белим луком, потом замрзне у посуде за лед као згодан и укусан додатак сотеима и другим јелима.
Можете да замрзнете остатке оброка, вишак намирница са ваше омиљене пијачне тезге и јела која се спремају у великим количинама као што су супе и чилији.
То је сјајан начин да се осигурате да увек имате здраво кувано јело при руци.
Спакујте ручак
Иако је излазак на ручак са колегама или наручивање оброка из вашег омиљеног ресторана пријатно искуство, такође је и скупо, и може да доведе до великог бацања хране.
Користан начин да се уштеди новац а истовремено смањи ваш отисак угљеника јесте да понесете ручак на посао.
Ако сте ујутро у стисци с временом, пробајте да замрзнете остатке хране у посудама у којима сте већ изделили порције. На тај начин ћете имати унапред спремљене издашне ручкове спремне да их само понесете ујутро.
Сами скувајте супу
Припремити супу у домаћој радиности је лак начин да се смањи бацање хране.
Пропржите остатке поврћа као што су врхови, стабљике, коре или било шта што вам преостане са мало маслиновог уља и путера, потом додајете воду и оставите да се то крчка у ароматичну чорбу од поврћа.
Компостирајте ако можете
Коришћење остатака хране за компост је користан начин да се искористе делови хране, претварајући отпатке у енергију за биљке.
Иако немају сви места за систем компостирања напољу, постоји широк дијапазон посуда за компост који ову праксу чине лаком и приступачном свима, чак и за оне с ограниченим простором.
Спољни компостер може да функционише добро за неког са великом баштом, док је посуда за компост најбоља за становнике града са кућним цвећем или малим вртом за биље.
Мали кораци, велики резултати
Суштина је да сви можемо да смањимо властити отпад од хране и постоје бескрајно много начина да се то уради.
Размишљајући више о томе колико хране ваше домаћинство баца сваког дана, можете да помогнете да се деси позитивна промене у очувању неких од највреднијих ресурса планете Земље.
Чак и минималне промене у начину на који идете у набавку, кувате и храните се може да помогне да се смањи утицај који вршите на властиту животну средину. То не мора да буде тешко.
Уз мало напора, можете драстично да смањите отпад од хране, уштедите на новцу и времену и помогнете да се смањи притисак на Мајку природу.
Овај чланак је првобитно објављен на ББЦ Земља.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.02.2020)
