Бранко Лустиг: Од Аушвица до Оскара

То никада нећу заборавити, имао сам једно шест-седам година, водила ме мама у кино Уранија, ишао сам гледати Мики Мауса и то је био мој први додир са кинематографијом. Онбда су дошле усташе и мој „мали Дизнијев свет“ у Осијеку је једноставно нестао. Мој тата је био главни конобар, такозвани цал-келнер, у хотелу Централ. И он, мама и ја смо се са једно две-три киштре, односно сандука у које смо метнули унутра све што смо имали вреднијега, укрцали на један чамац и са