Branko Lustig: Od Aušvica do Oskara

To nikada neću zaboraviti, imao sam jedno šest-sedam godina, vodila me mama u kino Uranija, išao sam gledati Miki Mausa i to je bio moj prvi dodir sa kinematografijom. Onbda su došle ustaše i moj „mali Diznijev svet“ u Osijeku je jednostavno nestao. Moj tata je bio glavni konobar, takozvani cal-kelner, u hotelu Central. I on, mama i ja smo se sa jedno dve-tri kištre, odnosno sanduka u koje smo metnuli unutra sve što smo imali vrednijega, ukrcali na jedan čamac i sa