Здравље, храна и емоције: Да ли пријатељи лоше утичу на вас

На почетку нове године, многи ће доносити одлуке да почну да живе здравије.

Многи ће открити да је смањење уноса нездравих грицкалица или одлазак на фитнес часове викендом лакше кад пријатељи и породица уводе исте промене у своје животе.

Међутим, не доносе се све одлуке које утичу на наше здравље свесно, будући да копирамо понашање пријатеља, колега и рођака са којима се поистовећујемо и којима се дивимо.

Нажалост, имитирамо и обичаје који су лоши по наше здравље, као што су пушење или преједање.

Овај феномен значи да незаразна стања као што су срчане болести, мождани удари и рак могу да изгледају као да се шире од особе до особе попут некакве инфекције.

• Како да стекнете пријатеље
• Можемо ли да репрограмирамо наш мозак
• Пријатељи који су добри за ваш мозак

Можете ли због пријатеља да се угојите?

Људи које ценимо и са којима смо у редовном контакту чине наше друштвено окружење.

Студија срца у Фремингему проучава моћ друштвеног окружења још од краја четрдесетих, помно пратећи три генерације становника Фремингема, градића у Масачусетсу.

Ово истраживање показало је да је особа много склонија гојазности уколико се неко у њеном окружењу такође угојио.

Она је сугерисала да је то 57 одсто вероватније уколико се ради о пријатељу, 40 одсто вероватно уколико је то брат или сестра, и 37 одсто вероватније уколико је у питању супружник.

Ефекат је наглашенији уколико су две особе истог пола, а повезан је и са тим колико су снажна осећања појединца према тој другој особи.

На пример, Фремингемска студија показала је да на тежину особе није утицао комшија ког је ова свакодневно сретала уколико нису имали близак однос.

У неизбалансираним пријатељствима, особа која доживљава то пријатељство као важно било је склоније томе да се угоји уколико је то учинио и њен „пријатељ&qуот;, али не и обрнуто.

Степен развода, пушења и алкохола такође је изгледао као да се шири преко пријатеља и породице.

Ова открића су важна. Иако на нас утиче старење и могли бисмо да будемо предодређени за извесна стања, наш ризик од добијања најчешћих незаразних болести значајно повећавају одређене врсте понашања:

• Да ли пушите
• Ваша исхрана
• Колико сте физички активни
• Колико алкохола пијете

Ова незаразна стања - укључујући срчане болести, мождани удар, рак, дијабетес и плућне болести - изазивају седам од десет смрти глобално и скоро 90 одсто свих смрти у Великој Британији.

Емоције су заразне

Друштвено окружење може да утиче и на наше понашање и расположење.

Можда вас неће изненадити, али на пушење код тинејџера вероватно утиче популарност. Кад популарни адолесценти пуше, повећавају се и укупни нивои пушења, а број људи који се одвикава од цигарета опада.

Исто тако, млади људи чији су пријатељи нерасположени били су склонији томе да и сами постану нерасположени и обрнуто.

Ови симптоми нису указивали на клиничку депресију, за коју се испоставило да се не шири на тај начин. Али за нерасположење се зна да утиче на квалитет живота тинејџера и понекад може да доведе до већих ризика од клиничке депресије касније у животу.

Идеју да су емоције заразне поткрепљује контроверзни експеримент у тајности спроведен на скоро 700.000 корисника Фејсбука.

Експеримент је селективно филтрирао шта може да се види на корисничком њуз фиду, који користи алгоритам да прикаже релевантне постове Фејсбук пријатеља.

Спроведена су два паралелна експеримента: један је смањио изложеност корисника постовима који су исказивали позитивна осећања, док је други смањио изложеност постовима са негативним емоцијама.

• Несаница - више од непроспаване ноћи
• Лекар који осећа бол својих пацијената
• Пица, мафин, чипс - колико морате да вежбате како бисте сагорели ове калорије

Корисници који су се сусретали са позитивним постовима били су склонији да и сами постављају позитивне постове, и обрнуто.

Ово сугерише да емоције могу да се шире преко друштвених мрежа на интернету, упркос одсуству личне интеракције или сигнала говора тела.

Једна критика упућена на рачун истраживања наших друштвених окружења јесте да постајемо пријатељи с особама које већ имају сличне особине као и ми или су у сличној ситуацији. Али многе студије управо покушавају да објасне ту теорију, познату као друштвена зараза.

Друштвени лептирићи

Уколико имитирамо понашање пријатеља и породице, како можемо то својство да искористимо за нешто добро?

Суви јануар или Вегануар - који подстичу људе да се одрекну алкохола или постану вегани - примери су колективних напора високог профила да се буде здравији.

Стоптобар, који подстиче људе у Енглеској да престану са пушењем сваког октобра, још је један славан пример групне промене начина живота.

Иницијатива, заснована на ширењу понашања преко друштвених мрежа, имала је огромног успеха откако је покренута 2012. године.

Сматра се да је довела до више од милион покушаја да се оставе цигарете, сугеришући да један једнократни велики колективни напор може ефикасније да повећа број људи који се одвикну од пушења него сталан ниски ниво порука током читаве године.

Иако Стоптобар представља велики успех, кампање високог профила за здравији живот нису ефикасне у свачијем случају.

Традиционално ширење порука за здравији живот може да повећа неједнакости у здрављу, јер није свако у ситуацији да прихвати понуђени савет.

То често функционише само на најздравијима - на онима којима је здравље иначе на првом месту, имају високо образовање, финансијска средства и друштвену подршку који им омогућују да промене начин живота.

Међутим, чак и на оне који нису „самосвесни по питању здравља&qуот; утиче понашање оних са којима су у регуларном контакту и до којих им је стало.

Уколико желимо да унапредимо здравље читаве популације, можда би било од помоћи циљати тзв. „друштвене лептириће&qуот;.

Ови утицајни појединци, који су везивна спона њихових властитих друштвених окружења, склонији су томе да деле искуства са другима, имају интеракцију са много људи и многи им се диве.

Даља истраживања како се понашање шири међу људима могло би да помогне влади и Националној здравственој служби да ураде много више на повећању здравијег понашања - смањујући будуће патње и смрт од незаразних болести.

Ову анализу је ББЦ наручио од стручњакиње која ради за спољну организацију.

Докторка Ојинлола Ојебоде је ванредна професорка Медицинског факултета на Универзитету у Ворику.

Приредила: Еланор Лаури

(ББЦ Невс, 01.08.2020)