Zašto ste vi plakali za Kobijem
RTS 31.01.2020
Imali smo na fakultetu profesora koji se često iščuđavao zašto toliki ljudi gledaju i dive se dvojici dok motkama lupaju lopticu preko mreže. Znao je često, motivišući studente, da kaže da smo svi sigurno najbolji na svetu u nečemu jednako besmislenom i nevažnom, samo u tome još uvek nije uspostavljeno takmičenje. Sigurno se dobri profa pita zašto ceo svet oplakuje čoveka koji je (bolje od svih) bacao loptu kroz obruč.
Pitanje je tek odakle tuga i osećaj gubitka onih koji ne prate sport i košarku ili prate ali sami priznaju da im je Brajant bio daleko od omiljenog košarkaša i lika uopšte, onih koji se sećaju da su redovno navijali da izgubi. Nema tu ništa neobično, sport je idealna maketa života, stvarnost u malom. Kao i život, sport je borba za opstanak ili za vrh. Jedni su na vrhu, a drugi pretenduju da se na njega popnu, jedni su uspešni, a drugi bi da postanu, a neko je uvek
