Типфелеричност
Данас 07.02.2020 | Пише: Светислав Басара
Мислим да смо већ апсолвирали да је уочавање грешака и неправилности један од најстаријих српских заната за који су писанија моје маленкости идеалан репроматеријал.
Нема практично дана а да се у Фамозном не појави неки типфелер и нема тог подмфамозног непрејебивца који ми га неће набити на нос. (Ја га, из освете, набијем на Себастиан). У том анмозитету према типфелерима подмфамозни непрејебивци су врло слични Иви Андрићу који се такође ужасавао штампарских грешака, али свака сличност престаје већ у следећој реченици. Андрић би, наиме, чим би уочио штампарску грешку узимао добро зарезан плајваз и у свом примерку новина/књиге
