Ispovest Srbina iz tuluza: Šef je došao jednog dana i rekao mi: "Gospodine Tripunovik, svima bi bilo bolje da promenite ime"
Blic 11.02.2020 | A.K.
"Kažem sebi, imaš sreće, živiš u lepom gradu na jugu Francuske, sa prelepim ulicama, trgovima, kafeima, gradu prepunom istorije, kosmopolitskom mestu sa infrastrukturom 21. veka.
Ali, i pored svega, želja za imenom, ipak, ne umire. Da li je normalno, zar je to uspeh, nije li porazno da sam izgovaram sopstveno ime onako kako se ne izgovara? Čim sletim u Beograd, obuzme me sreća koja je znana samo nama koji smo iščupani iz korena, i presađeni u novu saksiju", piše Bojan Tripunović za " Politiku". Stajao sam na Jelisejskim poljima, u kasnu noć, u gradu svetlosti, za Noć veštica. Jedino ja nisam bio našminkan i jedino ja nisam imao kostim. Ali
