Okean Pekić
Danas 15.02.2020 | Piše: Mihajlo Pantić
* Na piščev devedeseti rođendan Tri puta sam sreo Borislava Pekića.
Upoznali smo se u redakciji „Književnih novina“ početkom 1990. godine. Bilo je kasno pre podne, oko deset-pola jedanaest, sedeo sam sam za velikim redakcijskim stolom i lektorisao tekstove za naredni broj, kad se, posle kucanja i moga odziva, otvoriše velika vrata i na njima se pojavi Pekić, glavom i donkihotovskom bradom. Preda mnom je stajao čovek koga sam, što zbog njegovih knjiga, što zbog toga što je živeo u daljini (a daljina pojačava i maštu i doživljaj),
