Поп Д. Ђурђев

Куршуми од врелог оловног слога, речи су тихе плаћене убице, неутралисали су у нама Бога, из милосрђа, можда нехотице. Издишу певајући слова на папиру, што на памети жељно је друмова, свака наша мисао почива у миру, у националном розаријуму умова. А одонуд опет кад хорда нагрне на акцијску понуду белог робља, одевени у Босове униформе црне, инвеститори у паланачка гробља. И опет без борбе предали смо меч, чин суицида је чак и шапутање, вазда убитачна би прејака