Svedočanstvo o porazu
Danas 15.02.2020 | Piše: Ivan Milenković
Tekst koji upravo započinje pokušava da odgovori na sledeće pitanje: šta je to u dnevničkim zapisima Zdravka Malića što nas nagoni da ovih 600 stranica velikog formata i relativno sitnog sloga s uskim marginama, čitamo tako da ne želimo da propustimo, doslovno, ni jedan jedini red?
Čak i ako nam koncentracija, na trenutak, popusti pa automatski pročitamo nekoliko redova, već na prvoj sledećoj okuci zaustavljamo čitalačku mašinu i vraćamo se nekoliko koraka unatrag jer, naprosto, nijedan red ne sme ostati nepročitan, nijedan se detalj ne sme prepustiti nepažnji, nijedan dnevnički zapis ne sme da prođe nedotaknut svešću koliko god da su, u međuvremenu, taj detalj, prosev refleksije ili jezička igra, mali i naizgled beznačajni („Dok moji ukućani
