Kontejner
Danas 26.02.2020 | Piše: Slobodan Simić
Nisam mogao ni da pretpostavim da će mi moja rasejanost i sluđenost ikad doneti nešto pozitivno i korisno. A upravo se to desilo.
Kao i svako jutro, žurio sam na posao, spremao decu za školu, davao im doručak, tražio njihove torbe i knjige, pokušavao da popijem kafu s nogu, skupljao po kući račune koje treba platiti… Kad smo najzad krenuli, deca su se koškala, dok sam ja nosio njihove torbe, moju tašnu, kesu sa računima i kesu sa đubretom za bacanje. Tek kod sam ostavio decu kod škole, shvatio sam da sam u haosu zajedno sa đubretom u kontejner bacio i kesu sa računima! Ostavio sam decu i brže
