Nigde nije lepo kao u svom domu, kaže vam izbeglica
RTS 04.03.2020
Žali mi se rođaka koja živi u malom gradu da trgovinska firma u kojoj radi ne može da pronađe mesara koji bi radio za platu od pedesetak hiljada. Jednostavno, niko se ne javlja na oglas koji je otvoren već mesecima. Kaže da su ona i kolege u stalnom strahu da još neko od zaposlenih ne ode i tako praktično dovede u pitanje opstanak radnje. Reč je, da napomenem, o velikoj trgovinskoj firmi koja posluje u čitavoj Srbiji. Nije to tako samo u trgovini.
Građevince već "uvozimo" iz Indije i Turske, nema dovoljno vozača pa se prevoznici "dovijaju" tako što angažuju i penzionere, zanatlije su postale retkost, dimničari prava egzotika, a najveći strah kod svakog od nas izazivaju vesti o nedostatku lekara i medicinskih sestara. Sve ovo posebno teško pogađa manje sredine u kojima postaje sve teže živeti bez najosnovnijih usluga. Razmišljam koliko su se stvari promenile... Onih "nesrećnih devedesetih" bilo je potpuno
