Нигде није лепо као у свом дому, каже вам избеглица
РТС 04.03.2020
Жали ми се рођака која живи у малом граду да трговинска фирма у којој ради не може да пронађе месара који би радио за плату од педесетак хиљада. Једноставно, нико се не јавља на оглас који је отворен већ месецима. Каже да су она и колеге у сталном страху да још неко од запослених не оде и тако практично доведе у питање опстанак радње. Реч је, да напоменем, о великој трговинској фирми која послује у читавој Србији. Није то тако само у трговини.
Грађевинце већ "увозимо" из Индије и Турске, нема довољно возача па се превозници "довијају" тако што ангажују и пензионере, занатлије су постале реткост, димничари права егзотика, а највећи страх код сваког од нас изазивају вести о недостатку лекара и медицинских сестара. Све ово посебно тешко погађа мање средине у којима постаје све теже живети без најосновнијих услуга. Размишљам колико су се ствари промениле... Оних "несрећних деведесетих" било је потпуно
