Корона вирус: Како разговарати са старијима који не схватају довољно озбиљно упозорења

„Мајка ми је на поруку, у којој јој пишем да не би требало да иде на пијацу, одговорила смајлијем који преврће очима&qуот;, каже Вера Матић.

Ово је био тренутак када се Матић уплашила схвативши да њеној мајци неће бити лако да се придржава нових правила.

Два дана након проглашења ванредног стања због светске пандемије корона вируса, у Србији је забрањено кретање старијима од 65 година у градовима, а од 70 година у местима са мање од пет хиљада становника.

• Живот српски, пензије немачке
• Пензионер сам, а од плате живим
• Ванредно стање у Србији: Шта то значи и које мере су уведене

Сматра се да старије особе и људи са већ постојећим здравственим проблемима теже оболевају од корона вируса.

Стопа смртности зависи од година и здравља оболелих, а у Кини је највећи број умрлих био међу старијима од 60 година, показују подаци Кинеског центара за контролу и превенцију болести.

Верина мајка има 55 година, али живи у истој кући и брине о оцу који је у раним осамдесетим.

„Имале смо две расправе - прву због тога што је, након што су први случајеви регистровани у Србији, наставила да излази са пријатељима у ресторане, а другу јер је наставила да позајмљује књиге из библиотеке&qуот;, каже Вера.

Додаје да је свесна да живот не треба да стане, али да брине да ће родитељима бити потребно неко време да се прилагоде околностима.

„Знам да на крају неће отићи на пијацу, али и да ће процес убеђивања трајати.&qуот;

Зашто део старијих одбија савете и препоруке?

Психијатрица Геронтолошког центра Београд докторка Славица Голубовић објашњава да у ситуацијама у којима постоји објективна животна угроженост, психа активира механизме који доводе до тога да реагујемо на различите начине.

„Природне реакције на осећај угрожености су - или се боримо, или побегнемо, или се замрзнемо&qуот;, каже она.

Додаје да је борба, физичка (поштовањем заштитних мера) и емотивна (обрадом емоција попут страха и анксиозности и доношењем рационалних одлука) здрава реакција.

Они који беже, не беже буквално од проблема, већ га негирају.

„Праве се да не постоји опасност или минимизирају ризик. Тако покушавају да помогну себи да се осећају боље и мање уплашено&qуот;, каже докторка.

Трећа група су људи који се замрзну - не реагују и понашају се као да опасности нема.

Тридесетдвогодишња Марија Протић из Вршца није могла да објасни оцу (72) да не треба да иде на посао и мајци (68) да посете фризеру нису добра идеја.

„Мама каже да ће се од данас примирити, али када сам пробала да је убедим и пре полицијског часа да не излази, говорила ми је да мора још једном да оде код фризера&qуот;, каже Марија.

Механизам одбране - овако докторка Голубовић објашњава случај Маријине мајке.

• Корона вирус: Могу ли маске да вас заштите од болести или загађења
• Кратка историја вакцина
• Када почиње старост: Одговор зависи од тога где живите

„Тешко је прешалтати се са нормалног функционисања на нови начин. Потребно је да обрадимо информацију и да почнемо да се понашамо у складу са њом&qуот;, каже Голубовић.

Она објашњава да од сваке особе и појединачних животних околности зависи колико ће стање негирања или замрзнутости трајати.

„Не треба да заборавимо да су наши старији суграђани преживљавали последице Другог светског рата, ратове у годинама после тога и немаштину. Када то сагледате, свака од тих особа има разлог да буде на неки начин трауматизована&qуот;.

На емотивну реакцију на опасност код старијих утиче и то што когнитивне способности опадају после 70. године.

„Не треба да заборавимо да је количина информација које добијају превелика за њихов капацитет пријема. Са годинама се наша способност да примимо више информација у кратком временском року смањује&qуот;, каже Голубовић.

Ипак, сигурна је да старије људе уплаши оно што чују на телевизији и од чланова породице.

„Пре свега, уплаше се за децу, унуке - то још више сузи свест и онемогући да сагледају целокупну ситуацију. Ту се јављају различити механизми одбране&qуот;.

Како да им помогнемо?

Потребно је кренути од себе.

„Ситуација је набијена емоцијама и додирује све нас. Први корак јесте то да сами са собом рашчистимо како се осећамо. Ако нисмо довољно смирени, нећемо моћи ни родитељима да пренесемо&qуот;, каже Голубовић.

Додаје да не треба реаговати бурно.

„Не нервирати се и не грдити их. Не говорити им да су неодговорни. Треба им смирено и стабилно пренети поруку. Они су уплашени и ако им покажемо да смо и ми уплашени то ће их још више узнемирити&qуот;, каже.

Потребно је да родитељима покажемо да смо ми добро.

„Битно је да ми будемо довољно смирени јер се они више брину за нас него за себе&qуот;, додаје.

Милош Ћирић живи у Књажевцу, малом месту у Тимочкој крајини, делу земље у коме још увек нема регистрованих случајева.

Када се крајем јануара вратио из Кине, где ради, да посети родитеље, није могао да претпостави да ће остати са њима више од два месеца.

• Шта је полицијски час и шта значи ограничење кретања за становништво
• Шта да радите ако осетите симптоме корона вируса
• Зашто неки јапански пензионери желе да иду у затвор

Живи са мајком, оцем и трудном супругом.

„Мој отац нема 56 година, али има проблема са здрављем. Тек је сада почео да води рачуна куда се креће и колико често&qуот;, каже Ћирић.

Искуства колега из Кине који су већ прошли најригорозније мере због корона вируса, покушао да је да пренесе оцу и пре него што је у Србији уведено ванредно стање.

„Тати је вирус био помало смешан на почетку и било је потребно много убеђивања док није пристао да радници у продавници коју држи, морају да носе заштитне рукавице и маске&qуот;, каже Ћирић и додаје да је тужан кад помисли колико старији не мисле на себе.

Докторка Голубовић каже да је важно да се не љутимо на родитеље.

„Треба им пренети да смо забринути и за себе и рећи им да тиме што брину о себи, штите и вас. Треба им рећи да, ако се њима нешто догоди, ми смо ти који ће морати да брину о њима&qуот;, каже.

Једино разговором и аргументима, постепено, могуће је убедити старије који одбијају да се заштите да је то за добро свих, додаје.

„Ако излазе, питајте их колико ствари мисле да ће додирнути. Ако желе до фризера, питајте колико је мали простор у коме ће бити&qуот;, каже.

Не смемо третирати старе као децу, додаје Голубовић.

„Јако је битно да их не газимо - ако се тако поставимо, наши родитељи ће доживети да их третирамо као децу и да им узимамо право да сами доносе одлуке&qуот;.

Подсетите родитеље да их волите, следећи је савет.

„Реците им да би вас много повредило да им се нешто догоди и објасните да ће вам највише помоћи ако заштите себе&qуот;.

Шта са старима који имају неки когнитивни проблем?

Сунчан дан у једном од геронтолошких центара у Београду, са којима докторка Голубовић сарађује, измамио је станаре напоље, каже.

„Они не могу да схвате да не могу у шетњу, хоће да воде неки уобичајени живот и шта год да им кажете они то не могу да разумеју довољно&qуот;, каже.

Мало шта може да се објасни особама које имају проблема са расуђивањем, додаје.

„По статистикама, свака четврта, пета особа старија од 75 година има неки когнитивни проблем и ту је капацитет за расуђивање смањен и повезан са неким степеном деменције&qуот;, објашњава докторка и додаје да је убеђивање врло ретко делотворно у разговору са овим особама.

• Корона вирус: Савети за људе са нарушеним здрављем
• Корона вирус: Како да се заштитите
• Солидарност у доба короне: Кад грађани Србије мисле једни на друге

„Њима је потребан посебан надзор, најпре породице, а нажалост, много је људи који живе сами и бојим се да они не схватају шта се дешава око њих&qуот;.

Проблем са којим су суочени људи са деменцијом у Србији у јеку пандемије, несагледив је, наглашава.

„То је зато што не постоје прецизни подаци о томе колико је оболелих на простору целе земље&qуот;, каже.

Која психолошка помоћ је доступна?

Министарство здравља је отворило посебну телефонску линију за психосоцијалну помоћ грађанима: 0800 309 309.

Институт за ментално здравље има посебну линију за старије од 18 година: 063 1751150.

Психолози и психијатри бесплатну помоћ нуде и на друштвеним мрежама. У овој и овој групи можете наћи њихове профиле и контакте.

Како да заштитимо себе?

Светска здравствена организација издала је препоруке о томе како се носити са стресом и анксиозношћу које је донела пандемија корона вируса.

Нормално је осећати се тужно, под стресом, збуњено, уплашено или љуто током пандемије.

Неке од мера којима можете да ублажите ова осећања су:

• Ако сте код куће, једите здраво и спавајте довољно, вежбајте ако можете и комуницирајте са људима телефоном или електронски

• Немојте пушити, пити или користити друге супстанце да бисте се изборили са емоцијама

• Пронађите чињенице о пандемији како бисте схватили у којој мери сте угрожени. Верујте само провереним изворима

• Ограничите гледање медијских извештаја о пандемији ако вас забрињавају

Извор: Светска здравствена организација

„Важно је да не останемо преплављени емоцијама. Треба да сакупимо информације и обрадимо како се осећамо&qуот;, каже докторка Голубовић.

Потискивање емоција не помаже.

„Ако потискујемо страх или негирамо да постоји опасност и правимо теорије завере, онда нисмо довољно спремни да се суочимо са оним што се дешава и да помогнемо себи и људима око себе&qуот;, наводи она.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.19.2020)