Метафора пошасти
Данас 22.03.2020 | Пише: Бора Ћосић
Године 1918, на крају великог рата, један мој дјед, познати славонски лекар, умро је, заражен од свог пацијента, оболелог од шпанске грознице.
Већ тада ова голема епидемија изумила је тај колоквијални назив, чиме се и данашња светска зараза ограничава на некакву шифрирану ознаку, ко ће се бавити латинском формулом!, а Цорона делује као име неког фудбалског тима или шампона за косу. Јер злоћудни вирус није ништа више заштићен сосировском случајношћу свога назива, колико и људи. А ови, као да најпре зазиру од имена неке болештине; тако у приповести Куга, Алберта Цамуса, назив тамо описане епидемије једва
