Ноћ на малтешкој клупи празних џепова
Политика 27.03.2020 | Предраг Рудовић
Изашао сам из казина у врелу ноћ и тетурао по мрачним малтешким улицама све док нисам наишао на усамљену клупу поред мора. Пробудили су ме зраци медитеранског сунца. Први туристи врзмали су се око мене. Отетурао сам се до „Вестерн јуниона“ где ме чекао новац. Осврнуо сам се и видео отворен бифе. Били су ми насушно потребни кафа, дупли виски и самоћа...
При изласку из малтешког казина у врелу јулску ноћ сачекао ме је врућ медитерански ветар. У мојим џеповима и новчанику није било ничега осим мобилног телефона са нешто мало кредита. „Поњањи ми мало пара, отипкао сам поруку која је брзином мисли отпутовала на другу страну медитеранског мора, у израелску пустињу. - Колико, стигао је убрзо одговор. - Само да се вратим до Београда. - Стићи ће ти ујутро. Само ми реци шта је сада. Пиће, курве..? - Коцка. - Коцка! Где
