Вирус не гледа партијску књижицу
Данас 31.03.2020 | Пише: Александар Дикић
Пандемија ЦОВИД-19 из угла лекара који се бави и политиком За медицину сам се одлучио још као рани тинејџер, у периоду живота када сам унакажен неуништивим бубуљицама и дубинским митисерима, уз паучинасту косу до брадавица и маничну радозналост трагао за смислом живота, не схватавши да је смисао управо у трагању.
Желео сам да се бавим нечим суштаственим, смисленим и значајним, као и сваки утопијама задојени пубертетлија. Старији су стално говорили да је здравље на првом месту, само да је здравља, да смо живи и здрави и ја сам по обрасцу „монкеи сее, монкеи до“ лако закључио шта је у животу најважније. Здрав човек има хиљаду жеља, а болестан само једну. Да поново буде здрав! Ова пандемија активирала је моју фобичну опсесију да у сваком злу осветлим трагове добра. Из
