Зоран Живковић: Књижевност не пише о епидемији, јер је сила случаја ван оквира људске драме
РТС 02.04.2020
Зоран Живковић је један од најпревођенијих српских писаца. Објавио је 30 књига, са преко 10.000 страница и све то је, како сам признаје, откуцано само једним прстом десне руке. У разговору са својим колегом, писцем, Александром Гаталицом, каже да му изолација не пада тешко јер би и иначе главнину времена проводио код куће радећи.
Епидемије би требало да буду честа тема у литератури. У класичној литератури има их мало, у СФ литератури још мање. Ко се, пак, обраћао овим темама од Мана до нашег Пекића, писао је ремек-дела. Да ли је писање на ове теме ипак мање подстицајно него што мислимо? – Далеко највећа катастрофа не само у 20. веку него у свеколикој људској историји и преисторији збила се у три таласа, током око годину дана, од јесени 1918. до јесени 1919. „Шпанска грозница“ однела је
