Za vreme policijskog časa pretvaram se da mi se ne izlazi

Čim otvorim oči počnem. Dok gledam na televiziji treći put, uvek sa jednakim zanimanjem, istu epizodu neke divne serije, ne sedim, nego se šetam. Zadenem mobilni sa pedometrom u džep da mi broji korake i ne prestajem dok mi telefon ne aplaudira na postignutom uspehu. Obavezno sklonim tepih, da se ne saplićem. Hodam žustro, iako nemam mnogo koraka na raspolaganju. Zatim kuvam ručak. Za jelo spremam ono što nađem. Kad se frižider isprazni, odem u samoposlugu. Ako ne