Једна влада тешко да би се могла надати бољој „расподели карата&qуот; у тренутку избијања глобалне пандемије - на месту министра здравља идеално је имати има човека коме је епидемиологија предмет специјализације.

Ален Шеранић стручњак је управо за ову област медицине, а пандемија вируса корона затекла га је на месту министра здравља Републике Српске (РС).

Било је јасно ко ће у овом ентитету Босне и Херцеговине (БиХ) повести борбу са вирусом.

„Република Српска има епидемију под контролом и то показују наше анализе на почетку ове шесте недеље.

Све мере које смо предузимали донеле су резултате и епидемиолошке анализе показују да имамо линеаран раст тока епидемије, да смо у делу заравњене епидемиолошке криве&qуот;, каже Шеранић у разговору за ББЦ на српском.

Сталожено и смирено, Шеранић наводи да април није месец када треба очекивати било какве измене мера, иако то најављују и спроводе Аустрија, Чешка, Хрватска.

„Немају ни све државе мере истог нивоа, али сматрам да у РС до краја априла не треба мењати ништа - период после Ускрса биће кључ да размотримо шта треба радити у мају.

Наше мере доносимо на 14 дана и свакако се неће мењати ни у наредном таквом периоду.&qуот;

Које земље Балкана и света најмање тестирају људе на корона вирус

Ко су лекари који бране Србију од корона вируса

Како је корона вирус зближио Београд и Приштину

Према подацима Министарства здравља, до сада је у Републици Српској вирус корона потврђен код 356 особа, од којих је 13 преминуло, а опоравио се 81 пацијент.

Кад ћемо знати да је епидемија готова?

Баш као што је и почела - поступно, епидемија корона вируса тако ће се и гасити, а министар Шеранић наводи да неће бити једног „окидача&qуот; који ће означити њен крај.

За стручњаке ће посао бити и да сагледају ситуацију изван граница непосредних надлежности.

„Један сегмент је понашање епидемије у РС, други сегмент је непосредно окружење - Хрватска, Србија и Црна Гора, док је важан део и европска димензија - Аустрија, Немачка, Швајцарска и Словенија, земље одакле нам долази највише држављана БиХ.

Када гледамо наш регион, мислим да смо ту мање-више сви у истој фази, то је сличан систем здравства наслеђен из бивше нам земље, па сви на сличан и добар начин пратимо епидемију и спроводимо противепидемијске мере.&qуот;

Управо та шира слика многима је у претходних месец дана створила додатне проблеме, и у пословима, али и у приватним животима.

Балканске границе поново су поделиле многе породице - није мало оних из БиХ чији најближи живе у Србији или Хрватској, што је слика која се може пресликати на све државе настале распадом бивше Југославије.

„Вирус корона ће се и даље ширити на овим просторима, вероватно много мање током лета, али ће остати да живи у популацији.

Ипак, апсолутно је близу ситуација да ће се породице окупљати и живети на исти начин као и пре вируса корона.&qуот;

Неке навике ће се променити, сматра Шеранић.

„На дуже стазе, брига свих нас о старијима, али и њих о нама, треба да буде као на почетку пандемије - најпре мере личне хигијене, а онда и мере самозаштите.

Бринући се о себи, бринемо се о осталима у заједници, а то нису мере само за коронавирус јер су прање руку и ношење маске кључне за све заразне болести које се преносе на сличан начин.&qуот;

Зашто је ношење маски у РС обавезно?

„Препорука СЗО је да маске носе оболели и они које брину о њима. Међутим, кад је та препорука дата, могли смо тачно да епидемиолошки пратимо заражена лица, њихове контакте. Сада имамо случајеве где људи не могу навести контакт са зараженим лицем, а позитивни су на тесту - то значи да се вирус шири у заједници, што је за нас значило промену стратегије. Узели смо претпоставку да су сви заражени јер има и лица која носе вирус без симптома. Препорука је да је пожељно носити маску посебно кад не можемо да обезбедимо дистанцу од једног метра. Маска нам не дозвољава и да додирујемо лице, очи, нос и има и психолошки значај у том смислу.&qуот;

„Грађани треба мене да слушају, али и ја да слушам њих&qуот;

Власти Републике Српске од 21. марта почеле су да доносе одлуке којим се ограничава кретање становницима овог ентитета.

„Суштина мера у овој фази било је смањење удара на капацитете здравствених установа - да се не нађемо у ситуацији здравства у Италији и Шпанији, где већи број становника није могао да добије здравствене услуге.&qуот;

Иако на први поглед мере личе на оне које је у почетку доносила Влада Србије, у међувремену су се створиле значајне разлике.

Полицијски час у РС почиње у 20 часова и траје до 5 ујутру, уз додатак да суботом од 12 до недеље у 18 часова није дозвољено напуштати место пребивалишта.

Старијима од 65 година уторком и петком од 7 до 10 ујутру дозвољен је излазак по храну, лекове и новац у банци, док је у сеоским подручјима кретање ограничено само старијима од 75 година.

„Грађани у РС адекватно спроводе препоручене мере.

Наравно, увек има појединаца који их не поштују и ми смо кренули у строжију контролу пре свега оних који не поштују мере самоизолације или карантина, али број тих грађана стално је опадао и никад није био велики.&qуот;

Министар Шеранић каже да се водио једноставним рецептом.

„Грађани треба мене да слушају, али и ја треба да слушам грађане - да заједнички изађемо што пре из ове ситуације, са што мање последица.&qуот;

Ипак, Босна и Херцеговина ће праве последице тек сагледавати.

Са 2106 тестова на милион становника, ова земља налази се на 72. месту на свету по броју тестираних грађана.

То је бољи скор од Србије и Албаније, али лошији од Северне Македоније, Хрватске и Црне Горе.

Министар здравља једног од два ентитета каже да је и у таквим околностима пронађен начин да се избегне већи број смртних исхода.

„Наш највећи проценат заражених је у групи од 30 до 64 године - две трећине заражених је из тог сегмента, док је само 15 одсто људи старијих од 65 година и то је добро, јер смо желели да спречимо ширење вируса у тој популацији.

Ту су важне мере надзора старачких домова, понашања старијих лица, а и они су добро прихватили мере које се препоручују.&qуот;

„Не осећам се као звезда&qуот;

Ален Шеранић завршио је медицину на Универзитету Бања Луци, да би 2015. године специјализирао епидемиологију.

„Да сам желео и очекивао да се нађем у овоме - нисам, много би ми драже било да се све ово није догодило и да нисам имао прилике да радим ово што радим.

Али кад се човек нађе у оваквој позицији гледа како да посао уради најбоље могуће, како да се посвети заштити здравља грађана.&qуот;

После рада на месту лекара опште праксе у дому здравља, већ 13 година на различите начине део је здравствене администрације у Републици Српској.

У претходној влади био је министар науке и технологије, а додатно му је придружен и ресор просвете и културе.

Као члан Савеза независних социјалдемократа Милорада Додика, здравству се вратио у актуелној влади премијера Радована Вишковића.

„Епидемиологија је моја стручна специјализација, дуго радим са заразним болестима, био сам један од оних који је радио на доношењу Закона о заштити становништва од заразних болести 2017. године па систем веома добро познајем јер сам учествовао и у његовом креирању.&qуот;

Пандемија вируса корона учинила га је највидљивијим делом тог система - на свакодневним конференцијама за медије привукао је пажњу јавности начином на који комуницира.

„Не осећам се као звезда - све што радим, радим са тимом људи.

Ту је велика екипа инфектолога и епидемиолога који су са мном специјализирали, микробиолога са којима сам радио дуги низ година, а можда је олакшавајућа околност да их све познајем па могу брзо да договарам све врсте мера.

Сигурно је да они стоје иза мене и сви смо звезде - свако на свој начин&qуот;, каже Шеранић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.10.2020)