"Сваког јутра кренем кроз Вичу, па од куће до куће, а ноћу орем" Горанова прича је и лепа и тужна у исто време

Тек пошто потрепшинама снабде мештане Виче, због којих сваког јутра путује у Гучу, он се посвети својим хектарима под малином, јагодом, кромпиром, кукурузом. Обданица му је кратка да би све обавио, зато своје њиве оре ноћу, под светлом фарова трактора, али мирне душе јер ником од његових комшија, захваљујући њему, ништа не недостаје. Не буни се ни што одваја од сна и одмора да би другима био при руци. Вича је велика и разуђена месна заједница. У јеку је сетва,