Piše Neda Todorović: “Dragi Vlado, pitaš đe sam…”

Petak, 24. april; 6,43h. Na uobičajena, kurtoazna pitanja postavljena svakodnevno više puta telefonom – kako si i šta radiš – moji prijatelji i ja se, sada, umesto odgovora samo nasmejemo. Neumesno je, pa i obesno, reći da nismo dobro, ako smo ostali živi i ako nas nije zakačila korona (bar po našem mišljenju). A odgovori koji opisuju aktivnosti mnogih od nas, koji su se latili raščišćavanja nereda u bibliotekama, ormanima sa spisima, fiokama, na tavanima, na