Krkobabić: Povrtarstvo je ozbiljna šansa za povratnike

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić poručili su danas da vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao.Oni su posle konsultacija sa profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Žarkom Ilinom davali stručne odgovore na pitanja povratnika iz inostranstva koji su došli u Srbiju u vreme epidemije korona virusa i interesuju se za ulaganja u povrtarstvo.Nacionalni tim za preporod sela Srbije nedavno je uputio poziv povratnicima iz inostranstva da ostanu u zemlji, zasnuju novo ili obnove poljoprivredno gazdinstvo na imanju svojih predaka, a zatim osnuju novu, ili se pridruže nekoj od postojećih zadruga.

Кrkobabić je ukazao na neophodnost udruživanja kako bi mali i srednji proizvođači mogli lakše i jeftinije da nabavljaju, a brže i skuplje prodaju svoje proizvode.

"Zadružnoj ekonomiji, zasnovanoj na principima solidarnosti i neutralnosti, nije prioritetni cilj uvećanje profita. Imperativ je puno zadovoljenje i boljitak svih učesnika - zadrugara, kooperanata i članova njihovih porodica, uz ostvarenje optimalne dobiti. Zadružni sistem je više od uobičajene ekonomije, daje prave odgovore na mnoge ekonomske izazove današnjice!", poručio je Krkobabić koji je i ministar zadužen za regionalni razvoj Srbije.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije je istakao da u povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, o čemu svedoče podaci da povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na oko 150.000 hektara.

Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje, a vrednost izvoza od 116 miliona evra bila je veća od uvoza za 18 miliona evra.

"To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća. U tome je i šansa budućih povrtara. Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, o čemu govore podaci da uvozimo paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir", naveo je Nacionalni tim za preporod sela.

Dodaje se da u Registru poljoprivrednog bilja je 41 vrsta povrća, s tim da veći ekonomski i privredni značaj ima oko 30 vrsta. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemljišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u bašti, na njivi i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalnog zaštićenog prostora.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim građanima da četvoročlana porodica svoju egzistenciju može da obezbedi proizvodnjom povrća na otvorenom na površini od tri do pet hektara zemljišta prve ili druge klase sa dostupnim izvorom vode za navodnjavanje prve do eventualno treće klase.

Takođe, četvoročlana porodica može pristojno da živi i od 3000-5000 kvadratnih metara (30-50 ari) plastenika gajeći prvenstveno papriku, paradajz, krastavce i dinje sa dodatnim sistemom grejanja.

U predzimskom i zimskom periodu se gaji povrće sa malim zahtevima za uslovima uspevanja kao što su salata, spanać, rukola, praziluk... Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u Srbiji.

Uvažavajući različite geografske, klimatske i druge uslove u tri povrtarska regiona Srbije nacionalni tim za preporod sela preporučio je da u ravničarskom regionu između Dunava, Save i Tise uspevaju paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, kupus, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus, mrkva, peršun, paštrnak, celer, grašak, boranija, kukuruz šećerac.

U Moravskom regionu u oblasti Morava sa svim pritokama uspevaju paprika, paradajz, kupusnjače - srpski melez, zatim mrkva, peršun, celer, crna i bela rotkva...

Iskustvo je pokzalo da se u brdskoplaninskom regionu gaje povrtarske vrste sa manjim zahtevima za uslovima uspevanja salate, spanać, peršun, paštrnak, beli i crni luk, praziluk. U planinskim predelima se gaji krompir, pogotovu semenski, čiji je kvalitet neuporedivo bolji u odnosu na krompir u ostalim regionima.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje.

Кopredsednici Tima Кrkobabić i Škorić su istakli da nijedna preporuka nije tako dobra kao dobar primer.

Naveli su primere nekoliko uspešnih povrtarskih zadruga iz projekta obnove zarugarstva "500 zadruga u 500 sela": "Poljo flora" iz Кnića koja je za godinu dana izvezla kiselog kupusa u zemlje EU vrednog 1,3 miliona evra, "Zelena zvezda"iz sela Vinarce kod Leskovca, čiji zadrugari neprekidno izvoze sveže povrće u evropske zemlje.

Veoma uspešne su i povrtarske zadruge: "Paprika" Martonoš, opština Кanjiža, "Natura balkanika" Šabac, "Bumbari" Cekavica i "Moravac" Leskovac, "Stari Banat", Sakule, opština Opovo...

Nacionalni tim za preporod sela Srbije najavio je da će u saradnji sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine organizovati posetu najuspešnijim povrtarskim zadrugama, u kojima će prirediti stručna savetovanja i male praktične škole zadrugarstva.

Kako je saopšteno, 2017. godine pre početka obnove zadrugarstva u Srbiji je bilo oko 1100 aktivnih zadruga, a za poslednje tri godine taj broj je povećan za 701 novoosnovanu zadrugu, što je, po oceni Nacionalnog tima, "u istoriji zadrugarstva Srbije neviđeni procvat".

(Beta, 04.26.2020)