Пише Неда Тодоровић: З. пред празном “Мадером”

Четвртак, 30. април; 4,45х. Синоћ смо изашли у шетњу. Ништа нам не значи продужење дозвољене шетње са пола сата на сат. Ова атмосфера не мами на дуго остајање напољу. Јер, шетња нам личи на кажњеничко ходање у круг по затворском дворишту. Срећемо једне те исте времешне људе који успорено ходају. Нигде радости, колица с бебама, дечје граје, љуљашке и клацкалице мирују, ни једног истинског знака живота. Ресторан ‘’Мадера’’, један од симбола Београда,