Samokrunisani kraljevi razrovanih trgova i ulica
Danas 10.05.2020 | Piše: Rade Radovanović
Ljudi, sećanja.. Mirjana Đurđević Retko ozbiljno promišljam svoju prošlost, uglavnom je to skup nepovezanih situacija natrpanih u kutiju iz koje, kad im se prohte, iskaču kao čupavci. Nekad tokom razgovora svićne neka slika da mi pritekne u pomoć, nekad se čitava sekvenca samoinicijativno ugura u tekst koji trenutno pišem…
*** Evo, upravo mi se ukazala slika veš mašina, negde 1959, jer još uvek živimo sa babom, imam dakle tri godine. Emajlirani kazan koji greje i vrti vodu na struju, sa dva gumena valjka i ručkom. Koju moja majka okreće i cedi čaršave, u bikiniju nasred svekrvinog dvorišta. I naočigled zgranutog komšiluka. Dobro, ne sećam se komšiluka. To mi je posle ispričala baba, tvrdeći da su dolazili da vide „čudo tehnike“, rekla bih da je ipak bikini bio u pitanju. *** Drugare
