Život u senci Edvarda Hopera
Danas 12.05.2020 | Piše: Mina Aksentijević
Hoćemo li konačno saznati ko su Ubice moga oca? Pre izvesnog vremena napisala sam članak o izložbi Edvarda Hopera u Fondaciji Beyler u Bazelu (objavljen 16. aprila, https://www.danas.rs/kultura/svi-smo-postali-likovi-sa-hoperovih-slika/) i o tome kako me njegovi likovi podsećaju na ljude koji se u ovom periodu izolacije upravo osećaju kao protagonisti njegovih slika; beživotni, usamljeni i anksiozni.
Posmatrajući Hoperova platna, pitamo se šta se dešava u tim kućama bez vrata, u sobama bez prozora, na benzinskim pumpama bez automobila, i pejzažima bez života? Tu i tamo, u tim dekorima sedi poneka plavokosa ili riđokosa žena nagnuta kroz prozor, sklupčana na krevetu, zamišljena, sedeći u fotelji, sa pogledom u prazno. Ovi ženski likovi koji imaju različite forme, bez ikakvog izraza lica su ponekad u prisustvu jednog ili više muškaraca ili bez njih. Ko su te
