Кад порастем, хоћу да будем Инцко

Одмалена слушају: „У бабе није дошла плаћа”, „У нане мала пензија”, „Амиџа ради на одређено”, „Даиџиница чека на неодређено”, „Тетић осто без посла”... Али слушају и причу како „има неки дедо Валентин који ништа не ради, а месечно добија десет пута више него читава њихова улица”. И није бајка него „заозбиље”. Како је актуелни в. п. у машти босанске деце постао „јунак нашег доба”? Није баш да Инцко ништа не ради. Он два пута годишње препише свој претходни