Како се подврћи дигиталној детоксикацији током пандемије Ковида-19

Са уведеним протоколима социјалног дистанцирања усред пандемије Ковида-19 и сатима и сатима изолације који остављају трага на нашем здравом разуму, екрани су за многе постали спас.

Током кризе, прегледи на Инстаграм Лајву су се за само недељу дана удвостручили, Фејсбук се похвалио повећањем од 70 одсто у видео позивима преко Месинџера, а Воцап је доживео 40 одсто повећања употребе.

„Посезање за нашим телефонима заједнички је одбрамбени механизам против непознатог&qуот;, каже Дорин Доџен-Меги, психолошкиња из америчке савезне државе Орегон и ауторка Опремљени уређајима!: Балансирање живота и технологије у дигиталном свету. „Остајемо повезани са нашим екранима и вестима које они доносе, надајући се да ће нам помоћи да се осећамо мање напето.&qуот;

• Одлазак човека који је измислио команде цопи-пасте
• Зашто Амазон толико зна о нама
• Родитељи муку муче са технолошким навикама деце

Неколико недеља пре него што је криза са корона вирусом захватила Њујорк, обрисала сам Инстаграм. Уморила сам се од одсутног скроловања кроз апликацију док стојим у реду у продавници или чекам на перону подземне железнице. После недељу дана без апликације, схватила сам да не узимам у руке телефон толико често и то ми је дало необичан осећај слободе.

А онда је почела изолација. Осећала сам се потпуно искључено од света и очајнички сам имала потребу да видим како сви остали излазе на крај са тим. Поново сам скинула Инстаграм. Овај пут, међутим, осећала сам да је апликација мање губљење времена, а више корисна алатка - било је то као да је савршено прихватљиво да време проводим на телефону зато што нисам могла физички да приступим људима. Желела сам да се повежем са пријатељима из свих крајева света да бих видела како излазе на крај са карантином. Био ми је потребан савет славних кувара како да искористим остатке хране и информације о томе који брендови праве и донирају маске.

Али кад сам коначно почела да осећам да извлачим нешто корисно из скроловања - одједном то више нисам осећала. Друге недеље изолације, сваки пут кад бих посегнула за телефоном да бих добила позитивни фикс на Инстаграму, била сам бомбардована бескрајним низом нотификација о вестима које изазивају нервозу.

Како постајемо све више залепљени за наше телефоне - због изолованости, досаде и неопходности - многи од нас осећају појачану анксиозност зато што проводе толико времена пред екраном. За Доџен-Меги, то је проблематично, јер свака анксиозност коју осећамо „због тога што смо непрестано прикључени потире било какве позитивне ефекте информисаности&qуот;.

Није, међутим, тако лако ни просто само искључити све уређаје. Док су у овом тренутку читави наши светови у нашим телефонима, а наши дани се врте око наших екрана као никада пре, како онда да смањимо дигиталну анксиозност?

Повући црту

Ми знамо да на нашим телефонима проводимо више времена него што бисмо волели. Али тешко је повући границу у технологији кад су екрани одједном истовремено наша веза са осталима, али и начин да се мало орасположимо. Зум, онлајн вежбе, ФејсТајм, чак и апликације за медитацију - сви они траже очи залепљене за екран.

„Сви се у овом тренутку брину због времена које проводе пред екранима. Недељом, кад Епл објављује статистички извештај о времену проведеном на уређају, видим гомилу твитова и коментара људи на друштвеним мрежама који кажу да се запрепашћени да проводе 12 стати дневно пред екранима&qуот;, каже Тања Гудин, британска оснивачица покрета за дигиталну детоксикацију ТимеТо Лог Офф и ауторка књиге Искључи се и не зури у екране. „Наравно, тренутно је ситуација много другачија, али мислим да многи исти принципи и даље важе.&qуот;

Да бисмо смањили анксиозност коју изазива технологија, Гудин предлаже јасно разграничавање времена пред екраном које је од помоћи и времена пред екраном које је штетно. У реду је проводити време на друштвеним мрежама уколико је то у корисне сврхе, као што су видео снимци за вежбање, обиласци музеја или лекције из кувања. „Уколико то радимо зато што нам је досадно или зато што смо немирни, онда не помаже&qуот;, каже Гудин. Исто важи за непрестано проверавање вести. „Људи кажу да желе умирење, али то је постало прави проблем и само повећава нервозу.&qуот;

Иако се трудимо да поставимо границе и стекнемо навике како бисмо смањили анксиозност коју изазива технологија, теже је него икад неговати здраву праксу кад су наш посао и наш кућни живот одједном постали једно те исто.

Гудин предлаже да људи уведу преподневну и поподневну рутину. „Кад више не морате да путујете на посао, више немате почетак и крај вашег дана. Морате сами да их створите.&qуот; Да би вам помогло да јасније разграничите посао и игру, Гудин такође предлаже да користите различите уређаје за различите активности. „Користите лаптор као ваш радни уређај, а ваш телефон као ваш уређај за игру. И тако склоните један уређај док сте на другом.&qуот;

• Блокчејн - револуција која се није сасвим догодила
• Епл представио најнапреднију камеру до сада

Потрага за квалитетом

Психолошкиња Доџен-Меги предлаже активно тражење занимљивог и смисленог садржаја уместо да се само бинџује шта год да вам је доступно. Срећом, усред пандемије, корисни садржај на друштвеним мрежама доступнији је него икад.

Ауторка кувара и куварица Алисон Роман, која је названа „краљицом матуре пандемије&qуот; због корисног куварског садржаја и видео снимака на друштвеним мрежама, једна је од многих која ствара квалитетне садржаје.

„Срећна сам што сам дошла у позицију да могу да будем од користи&qуот;, каже Роман, која има више од 500.000 пратилаца на Инстаграму и 400.000 на Твитеру. „Никад нисам била особа која ствара садржаје које људи не могу да користе у стварном животу.&qуот; Роман је месецима износила корисна упутства за кување по њеним рецептима на Јутјуб каналу Њујорк тајмса, али је последњих недеља прешла на Инстаграм да понуди савете шта да користите уколико немате на располагању неопходне састојке у карантину.

Иако је Роман доживела повећану активност на свим каналима својих друштвених мрежа, није сигурна да ли је то због њене популарности или због наглог интересовања људи за кување усред пандемије. „Више људи кува и више људи поставља питања&qуот;, каже Роман, која пружа повратне информације за кухињске недоумице људи. На Инстаграму и Твитеру, она је позвала људе да слободно постављају питања, што је довело до варијација од тога како пропржити печурке до тога да ли је млаћеница и даље добра кад јој истекне рок трајања.

Искључите се

Иако изгледа као да видео позиви тренутно господаре нашим животима - за састанке, вежбање уживо, окупљање пријатеља, па чак и званичне вечере - стварно можете да пресисате од Зума. Да бисте смањили утицај анксиозности који изазива екран, важно је да не заборавите да постоје и други начини да се комуницира са другима.

„Помислите само на неке од алтернатива. Гласовни позиви још увек постоје&qуот;, каже Гудин. „Телефонски позив један на један много је богатије искуство него кад вичете на десеторо људи истовремено на Зуму.&qуот;

„Има много ствари које можемо да радимо а које не захтевају екране&qуот;, каже Гудин. Можемо да се скинемо са телефона тако што ћемо се претплатити на папирне часописе или радити на решавању неке физичке загонетке. Многи се такође окрећу књигама. „Приметила сам да многи људи говоре о наглом скоку популарности ескапистичке прозе - књига које нису о пандемији, стварно добрих прича уз које можете мало да се заборавите.&qуот;

Неке књижаре почеле су да осећају позитивне ефекте људи који су повећали дневно време посвећено читању. „Букс ар меџик&qуот;, брулинска књижара коју води списатељица Ема Страуб доживела је огромно повећање продаје књига у последњих пар недеља.

„Наше бројке се приближавају ономе што иначе доживљавамо током празника, што ће рећи, нашу највећу годишњу продају&qуот;, каже Колин Калери, директорка маркетинга и комуникација књижаре, која ово повећање објашњава тиме што људи читају више и зато што су малопродајне службе као Амазон смањиле приоритет испоруке књига.

Прошлог викенда сам издвојила два сата од своје суботе да се извалим на каучу и завршим читање једног романа. Искључила сам телефон и дозволила себи да будем пребачена у фиктивни, не-коронавируски свет, упркос завијању сирена испред мог прозора. Те ноћи, након што сам послала неколико текстуалних порука, угасила сам приступ свим мојим телефонским апликацијама на 12 сати, потом искључила телефон и оставила га у другој соби.

Осетила сам исту врсту слободе као кад сам избрисала Инстаграм неколико недеља раније. И тад ми је синуло: немам контролу над много чим у свом животу у овом тренутку, али зато увек могу да искључим свој екран.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.28.2020)