Ja voditeljka, on cvećar, priča o nama koja neće uvenuti

Nismo se nikada upoznali. On je „komšija", ja sam „draga voditeljka". On uvek ima najlepše ruže, čak i zimi. Ja uvek neku siću za buketić koji završava na stolu u redakciji. On „ćao, draga voditeljko, ja „dobar dan, komšo!" U to dvoipogodišnje nepoznanstvo staje prilično buketa. Nekad i dva za jedan, ali samo ako su poslednji. Poslednji u žutoj kanti. Volim to iščekivanje, onda kada trola krene uzbrdo, tu, nadomak stepenica na kojima komšija svakodnevno šeretski