Горчин Стојановић: Лето наше озбиљности

Надамо се, очекујемо, стрепимо, ми, позоришници, прогнаници из јавног живота ћудљивом вољом природе, како ће играње позоришних представа, које нису изворно намењене том облику представљања, на отвореном простору бити довољно добро да се не осетимо лоше: нико као онај на сцени или око ње, драмски глумац, балетски играч, оперски певач, али и шаптач, вођа представе, гардеробер, не осећа боље шта то значи истинско присуство на позорници. Оно пак може бити