Рефлексија и спонтаност
Данас 07.06.2020 | Пише: З. Андрић
СТУДИЈЕ Немачки филозоф Роберт Шпеман један је од ретких аутора који су у контексту жанра разговора мртвих посветили пажњу и истраживачку енергију француском бискупу Франсоа де Салињаку де ла Моту Фенелону (Францоис Лоуис де Салигнац де ЛаМотхе Фéнелон, 1651-1715), значајном теолошком списатељу из 18. века.
Шпеман, који се 2018. представио као ангажовани католик, био је један од најоригиналнијих ученика Јоахима Ритера, чије је мишљење последњих година у најразличитијим контекстима доспело у фокус код либерално-конзервативног грађанства. Али ни Ритера ни Шпемана није тако једноставно свести на заједнички имемнитељ. Шпеманов разуђени опус сеже од филозофско-историјских питања о настојању да се у некој форми реституише питање телеологије у разматрању природе,
