Милко је стајао растрзан - да ли да сахрањује сина или јури да спасе друго двоје деце: Пустите ме да прођем, син ми је мртав, ћерка ми крвари

Необично леп и сунчан дан. То сунце је јаче грејало, тај дан је био светлији и због примирја потписаног. Деца су коначно могла да се играју. Могла су да трче по уличицама Витеза без страха да ће их погодити снајпер. А снајпер је био као комарац. Вечно присутан тог пролећа '93 у том Витезу. Од њега су страдала и деца. И сад је готово. Примирје, та чудесна реч, пише Ал Џазира Балканс. Сања, Милан и Иван Гарић су разиграна дечица којој је фалило баш то, игре у