Lako je ući, teško je izaći
Danas 14.06.2020 | Piše: Milan R. Simić
DELJENJE Fantazija je nedisciplinovana stvarnost, nedovršen san, onostrano verno koliko i odraz u ogledalu, a sve ono magijsko jeste začin ukusima o kojima se, kad je proza Samante Šveblin u pitanju, i te kako mora raspravljati. Jer, zamislite samo.
S druge strane prozora, moji roditelji trče goli po zadnjem vrtu. Tako i nikako, takvi likovi naseljavaju njene priče. Iz daljine se čuje sirena hitne pomoći. Ah, da, greška. Oprostite, to je detalj iz druge priče… Uostalom, najveća vrednost proze u knjizi Sedam praznih kuća (u prevodu LJiljane Popović Anđić i Branka Anđića, Agora 2019) jeste autorkin osoben tip književnog pisma i njena već prepoznatljiva strategija kojom uverava čitaoca da se priča nimalo ne
