Није још време
Данас 15.06.2020 | Пише: Драго Јанчар
Архипелаг магазин У Валентинове снове дошла је Соња. – Не идеш са мном? – упитала га је. – Идем, идем, како да не.
Пели су се на Урбан. Најпре оном сеновитом стазом међу процветалим дрвећем, наравно, било је пролеће, прошли су поред неког сеоског имања и већ су били на гребену, а тренутак потом већ високо горе. У даљини су се простирали брежуљци, познати поглед на Словенске горице, брежуљци су били местимично прекривени лаком измаглицом, танки, беличасти праменови су се пружали све до подножја брда по којем су ходали. Звоници цркава тамо доле, на облим леђима предела
