Izbori u Srbiji: Ubedljiva pobeda naprednjaka, u parlamentu još SPS, Spas i manjinske stranke
RIK će saopštiti konačne rezultate izbora za 250 poslanika parlamenta najkasnije do 25. juna u 20 časova.
Prema prvim privremenim rezultatima, vladajuća Srpska napredna stranka imaće dvotrećinsku kontrolu nad novim parlamentom, osvojivši 61,59 odsto glasova birača na parlamentarnim izborima.
Partneri naprednjaka u odlazećoj vladi premijerke Ane Brnabić, Socijalistička partija Srbije, dobila je podršku 10,37 odsto glasača.
Srpski patriotski savez bivšeg vaterpoliste i predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića osvojio je 3,64, prema podacima RIK-a.
Pored ovih stranaka, u novom sazivu parlamenta naći će se i partije nacionalnih manjina, za koje važi cenzus manji od tri odsto.
Republička izborna komisija je do sada pregledala više od 70 odsto biračkih mesta, što predstavlja oko 64 odsto biračkog tela.
RIK će saopštiti konačne rezultate izbora za 250 poslanika parlamenta najkasnije do 25. juna u 20 časova.
- Ko je ko na glasačkom listiću
- Sedam stvari koje možda niste znali o zgradi Vlade Srbije
- Od petokrake do svatova: Kako se koristi zastava Srbije
Prema oceni Posmatračke misije Crte, parlamentarni izbori 2020. su po kvalitetu i izbornog dana i celokupnog izbornog procesa najlošiji izbori koje je ova organizacija posmatrala.
„Iako ovi izbori ispunjavaju minimalne demokratske standarde, oni ugrožavaju kvalitet demokratije u Srbiji", izjavio je Raša Nedeljkov, šef posmatračke misije Crte.
„Uložen je veliki trud da se stvori privid demokratskih izbora kroz smanjenje izbornog cenzusa ili broja registrovanih birača, ali nakon ovakvih izbora možemo očekivati samo da će sledeći biti još lošiji", dodao je.
Poslanički mandati
Procena je da će Srpska napredna stranka imati 191 od 250 poslanika, pokazuju preliminarne projekcije CESID-a i agencije IPSOS.
Socijalistička partija Srbije može da računa na 32 poslanička mesta, a Šapićev SPAS 11.
Opozicija i manjinske stranke imaće manje od petine poslaničkih mesta, prve su procene analitičara.
Procena posmatračke misije CRTA je da je izlaznost 45,5 odsto, a CESID-a 44,9 odsto. Srpska napredna stranka saopštila je da je izlaznost 50,2 odsto.
Reakcije na rezultate
Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić izjavio je da su naprednjaci dobili više od dva miliona glasova, od 3,3 miliona ljudi koji su glasali.
„Večeras smo dobili ogromno poverenje naroda, najveće ikada u Srbiji", rekao je Vučić u sedištu Srpske napredne stranke, gde su rezultati izbora dočekani uz trubače.
Vučić poručio je da su naprednjaci na današnjim izborima osvojili oko 2.000.000 glasova od 3.300.000 izašlih.
„U politici sam dugo ali nikada ovakav trenutak nisam doživeo, dobili smo ogromno poverenje naroda, najveće ikada u Srbiji, u uslovima kada je malo ko u to verovao", poručio je lider naprednjaka u sedištu SNS-a nakon objavljivanja prvih rezultata izbora.
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da su izbori protekli u feri demokratskoj atmosferi, a da je bojkot dela opozicije „propao".
„Ako je u državnom interesu da se nastavi koalicija [sa SNS], mi smo spremni", rekao je Dačić novinarima u izbornom štabu SPS.
Lider SPAS-a Aleksandar Šapić čestitao je simpatizerima na „izvesnom" ulasku u parlament.
„Neću zatvarati vrata ni pred kim, razgovaraću sa svima", rekao je Šapić o mogućnosti sklapanja postizbornih koalicija.
Sergej Trifunović, lider Pokreta slobodnih građana, koji prema dostupnim podacima nije prešao cenzus, najavio je da će PSG nastaviti političku borbu.
„Ovo društvo je duboko bolesno, radićemo na tome da ga ozdravimo", rekao je Trifunović.
Kakvi su rezultati na lokalu
U ovom trenutku izvesno je da je Srpska napredna stranka odnela je pobedu i na lokalnim izborima i u Paraćinu - jednoj od tri opštine u kojoj je do sada bila u opoziciji.
Preliminarni podaci lokalne izborne komisije pokazuju da su naprednjaci u Paraćinu osvojili 45,05 odsto, odnosno 28 mandata, a sledi lista koju predstavlja dosadašnji gradonačelnik Paraćina "Saša Paunović - Sigurno napred" sa 24,2 odsto, što je 15 mandata.
U Šapcu, drugom gradu u kojem je SNS bio opozicija, konačni rezultati još nisu saopšteni, naprednjaci tvrde da će imati 38 od 69 odbornika, a Nebojša Zelenović, dosadašnji gradonačelnik Šapca kaže da se glasovi još broje.
Zelenović, kandidat liste „Šabac je naš", saopštio je da će, zbog brojnih nepravilnosti, lista tražiti ponavljanje izbora na svim biračkim mestima.
„Nemaju svoje sistematizovane rezultate jučerašnjeg glasanja za lokalni parlament, mi ćemo se za Šabac boriti", izjavio je Zelenović na konferenciji za novinare.
SNS je doživeo poraz u opštini Čajetina u kojoj je većinu ponovo osvojio koalicija Zdrava Srbija koju predvodi Milan Stamatović.
Prema preliminarnim rezultatima opštinske komisije, ova koalicija dobila je oko 61 odsto glasova, a SNS je imao 26 odsto.
U Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji, naprednjaci su proglasili pobedu uz tvrdnju da su osvojili 56,5 odsto glasova, ispred koalicije SPS-JS i Vojvođanskog fronta.
SNS je u Nišu, trećem najvećem gradu u Srbiji, osvojio 58 odsto glasova, a naprednjaci su proglasili pobedu i u Kragujevcu, sa osvojenih 45,3 odsto glasova.
Po uputstvu Republičke izborne komisije, glasački materijal sa Kosova i Metohije, iz Kosovskog Pomoravlja, dopremljen je u Vranje sat i po posle ponoći, uz pratnju OEBS-a i članova biračkih odbora, prenosi RTS.
Zašto je stopa izlaznosti važna
U februaru 2020, cenzus za ulazak u parlament snižen je sa pet na tri odsto, osim za stranke nacionalnih manjina.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji saopštio je da je EU rešena da pomogne Srbiji da brzo napreduje na putu ka EU i da podrži njen ekonomski oporavak posle krize zbog Kovida 19.
„Važan dan za Srbiju sa parlamentarnim i lokalnim izborima. Jedva čekamo da sa novom vladom radimo na reformama vezanim za EU", napisao je Varheji na Tviteru.
Predsednik Evropske narodne partije Donad Tusk čestitaj je Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću na rezultatima izbora.
https://twitter.com/donaldtuskEPP/status/1275017355857461258
Čestitkama su se pridružili i austrijski kancelar Sebastijan Kurc i mađarski premijer Viktor Orban.
Analitičari smatraju da je izlaznost otvoreno pitanje ovih izbora iz više razloga - zbog kampanje bojkota, epidemije korona virusa, pa i vremenskih prilika.
„Izvesnost izbora takođe može da se odrazi na izlaznost, jer jedan broj građana smatra da nema potrebe da glasa kada je ishod poznat", ocenio je profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović za RTS.
„Iako je smanjen cenzus na tri odsto izgleda da je i to visok prag za stranke i koalicije okupljene da bi prešle cenzus", dodao je Orlović.
Analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da je izlaznost na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima bila „apsolutno najmanja" od izbora 2008. godine.
„Ni u najluđim snovima nije moguće da izlaznost na današnjim izborima dostigne 50 odsto ako je, po podacima RIK-a do 18 časova glasalo 40,82 odsto upisanih birača u Srbiji, pa da za dva sata glasa 9,8 odsto", rekao je Milivojević za N1.
Analitičari ocenjuju da je izlaznost od 50 odsto „neka vrsta psihološke granice".
„Ipak, parlament na osnovu 50 odsto birača koji su glasali nije reprezentativan", kaže novinar Zoran Panović, dodajući da se tako ne rešavaju protivrečnosti u društvu.
Glasanje i mere zaštite od korone
Na 71 odsto biračkih mesta članovi biračkih odbora koriste zaštitnu opremu (maske i rukavice) dok na 25 odsto sporadično, saopštila je CRTA.
Birači koriste maske na 53 odsto biračkih mesta, a na 44 odsto sporadično.
Portal Glas Šumadije objavio je da je njihova novinarska ekipa, iznenađena velikim odzivom na jednom biračkom mestu, u razgovoru sa okupljenima shvatila da se ne radi o biračima, već o pacijentima koji su došli u lokalnu Kovid-19 ambulantu.
Kako je agenciji Beta rečeno u domu zdravlja, ambulanta ima odvojeni ulaz, te su birači koji dolaze da glasaju u drugi deo iste zgrade Doma zdravlja, gde su specijalističke službe, potpuno bezbedni.
Nepravilnosti na glasačkim mestima
Iako je RIK objavio da na dosadašnjem izbornom procesu nema većih nepravilnosti, iz različitih delova Srbije stižu prijave da je ipak bilo problema.
Do 19 časova zabeležene su nepravilnosti na pet odsto biračkih mesta, što je više nego na parlamentarnim izborima 2016. godine i predsedničkim 2017. godine, saopštila je posmatračka misija Crte.
U poslednjem satu glasanja na dva biračka mesta došlo je i do fizičkih incidenata.
Na jednom biračkom mestu na Novom Beogradu, gde je bila prisutna posmatračica Crte, upala je grupa momaka i počela da snima telefonom. Slučaj je prijavljen policiji.
Na biračkom mestu u Čačku došlo je do tuče na biračkom mestu prilikom prebrojavanja glasova.
Crta je tokom dana policiji prijavila tri slučaja takozvanog bugarskog voza - dva u Zrenjaninu i jedno u Požarevcu.
Uz kašnjenje sa otvaranjem, biračkih mesta, gužvi, loše postavljenih paravana, primećeni su i problemi sa kontrolnim listićima koji uopšte nisu ubačeni u glasačku kutiju.
Iz organizacije CESID kažu da izborne komisije na pojedinim mestima nisu proveravale lične karte, nanosile sprej, niti proveravale prst glasača UV lampama.
U Kragujevcu se biračko mesto nalazi u zgradi gde je i Kovid ambulanta, ali nadležni navode da ona ima odvojeni ulaz, prenosi agencije Beta.
U mestu Rakita tokom noći su nepoznati počinioci obili prostorije biračkog mesta i ukrao glasačke kutije, prenose Južne vesti.
Ispred ulaza na jedno biračko mesto na Novom Beogradu došlo je tuče dvojice muškaraca, ali su obojica brzo privedena u policijsku stanicu.
U mestu Kucura kod Vrbasa u opštinskoj izbornoj komisiji uložen je prigovor zbog javne isplate novca za glas u kafani koja se nalazi u strogom centru, prenosi Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Stranački poster na ulazu u biračko mesto, više ljudi iza paravana i osoba koja je ispred biračkog mesta grupi ljudi govorila za koga treba da glasaju - neke su od nepravilnosti prijavljene u leskovačkom selu Turekovac, prenose Južne vesti.
Kako kaže Miloš Stevanović iz Gradske izborne komisije, sve nepravilnosti su otklonjene i neće uticati ishod izbora.
Bojkot
Današnje izbore bojkotuje deo opozicionih stranaka okupljenih oko Saveza za Srbiju u kojem se nalaze Stranka slobode i pravde, pokret Dveri i Narodna stranka.
Kao razloge za bojkot ono su naveli „loše izborne uslova u kojima građani nemaju mogućnost da budu informisani i da glasaju slobodno i bez pritisaka."
Pored toga, opozicione partije koje bojkotuju izbore navode da izlazak na glasanje u ovom trenutku predstavlja zdravstveni rizik za birače.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da bojkot nije dobra ideja, jer su „izbori značajan test demokratije, a političari moraju da iznesu političke platforme i da razgovaraju o viziji za budućnost".
Tanja Fajon je izrazila žaljenje zbog odluke Saveza za Srbiju da bojkotuje izbore.
„Veoma je važno da posle izbora u parlamentu postoji istinski dijalog. A do te situacija se neće doći kada je opozicija na ulici ne radi u skupštini", kazala je ona za BBC.
„Srbija je duboko podeljeno društvo - veliki broj ljudi se plaši da izrazi stav", dodala je ona.
Kako se biraju poslanici i vlada?
Od 1990. i ponovnog uvođenja višestranačja u Srbiji, ovo su tek treći redovni parlamentarni izbori.
Mnogo češće - osam puta - Srbija je imala vanredne izbore.
Poslanici se biraju kroz sistem proporcionalnog predstavljanja na listi stranaka.
To znači da političke partije prave liste kandidata za poslanice. Birači na izborima glasaju za cele liste, a ne za pojedinačne kandidate.
Po objavljivanju konačnih rezultata parlamentarnih izbora, predsednik Srbije daje mandat za formiranje nove Vlade predstavniku stranke koja je osvojila najviše glasova.
Novi saziv parlamenta Srbija bi trebalo da dobije do 25. jula - 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora.
Zakonski rok za formiranje vlade je 90 dana od konstituisanja parlamenta.
Kandidat za mandatara vlade na sednici skupštine poslanicima iznosi program i predlaže sastav vlade.
Članovi parlamenta se zatim izjašnjavaju o predlogu za sastav nove vlade, a da bi ona bila izabrana potrebno je da za glasa barem 126 poslanika i poslanica.
Na pokrajinskim izborima u Vojvodini biralo se 120 poslanika, takođe po proporcionalnom izbornom sistemu.
Prema preliminarnim nezvaničnim rezultatima, SNS će imati većinu i u pokrajinskoj skupštini.
Na lokalnom nivou, birači su glasali za predstavnike lokalnih samouprava i skupština u većini opština u Srbiji - sem u nekoliko u kojima su u poslednje tri godine održani vanredni izbori.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.22.2020)
