Пише Луна Лу: Мук

Субота, поподне, предизборна тишина. Претходних седам дана, били су попут блатњавог терена на коме сам два пута остајала без ваздуха. Добри стари напади панике су се вратили. Утакмицу сам изгубила, ове седмице – игра је била прљава. Неспортска и нефер. Овог поподнева, видам ране и покушавам да залепим у парампарчад разбијене мисли, смирим на моменте ненормално убрзан пулс и да дођем себи. Да дишем – дубоко. У потпуној тишини. Из даљине допире само звук молитве