Piše Luna Lu: Muk

Subota, popodne, predizborna tišina. Prethodnih sedam dana, bili su poput blatnjavog terena na kome sam dva puta ostajala bez vazduha. Dobri stari napadi panike su se vratili. Utakmicu sam izgubila, ove sedmice – igra je bila prljava. Nesportska i nefer. Ovog popodneva, vidam rane i pokušavam da zalepim u paramparčad razbijene misli, smirim na momente nenormalno ubrzan puls i da dođem sebi. Da dišem – duboko. U potpunoj tišini. Iz daljine dopire samo zvuk molitve