Драга Радо, драга Надо

Дакле, пре око седам деценија моја тетка Рада била је верена за извесног Милета и имала је најбољу другарицу Наду. Оде Миле на две године у армију, колико се тада служило, и поче да пише својој вереници. Мања села као наше родно нису имала пошту, па је сноп писама за сељане поштар остављао на прозору задруге у оближњој Сечој Реци; правило се знало, први ко стигне покупи писма и раздели. Тако је мојој тетки једном запала камара коверата, а међу њима писмо