Корона вирус, кредити и рате: Колики ће вам зајам бити после паузе

Паузу у отплаћивању кредита прихватило је 94 одсто задуженика у Србији, а она престаје од јула.

BBC News 23.06.2020 | Марија Јанковић - ББЦ

Мира Јовановић је „оберучке&qуот; прихватила паузу у отплаћивању кредита за стан током корона вируса.

После три месеца, за ББЦ на српском каже да се припрема за наставак плаћања зајма, који следи од јула.

Паузу у отплати кредита - мораторијум - прихватило је 94 одсто задуженика и 92,9 одсто предузећа у Србији, подаци су Удружења банака Србије.

„Као што су нам се људи масовно јављали када су донели одлуку о мораторијуму у марту, тако нас и сада зову јер им доста тога није јасно&qуот;, каже Дејан Гавриловић из организације потрошача Ефектива.

Иако су из Народне банке Србије за време ванредног стања писали чак три објашњења како мораторијум функционише и колико ће људи морати да плаћају за паузу, из Ефективе напомињу да је само „малом броју људи јасно да ће мораторијум морати и да плате&qуот;, а већини је кажу „готово непознаница колико ће то бити&qуот;.

Ипак, сви треба да знају да пауза у отплати кредита престаје после 90 дана, што за већину корисника значи да ће рате морати да плаћају од јула.

Шта је мораторијум на кредит и колико кошта

Мораторијум је застој у отплати обавеза, у овом случају кредита или лизинга.

НБС је донела одлуку да све банке у Србији морају клијентима да омогуће да наредна три месеца не плаћају задужења.

Банке неће обрачунавати затезне камате на доспела потраживања, а период отплате кредита се продужава за три месеца.

Поред неколико правила о овој паузи, најважнија коју платише треба да знају јесте да она није бесплатна и да се камата ипак плаћа и то дупла, након истека 90 дана.

Guvernerka — Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић донела је одлуку о мораторијуму

„У односу на редовну (уговорену) камату коју банка обрачунава за време трајања застоја, она се приписује дугу и распоређује равномерно на преостали рок доспећа&qуот;, наводи се у саопштењу НБС.

То у пракси значи да су клијенти имали три опције, а Народна банка Србије дала је клијентима неколико примера на којима могу да покушају да израчунају колико ће на крају плаћати више због тих три месеца паузе.

Три опције за три месеца

На примеру кредита од 500.000 динара на седам година са каматном стопом од 9,82 одсто, који је подигнут у фебруару 2018. године, месечна рата је била 8.631,85 динара.

Поред прве опције, за коју су се одлучили аутоматски, друге две су потрошачи могли да договоре са банком:

Ако нису ништа плаћали три месеца, месечна рата ће им се повећати за око 311 динара, са 8.320,90 на 8.631,85 динара. Тако ће бити до краја исплате кредита, односно наредних пет година. На крају ће за ова три месеца паузе платити укупно око 18.657 динара више него да паузу нису правили. Такође, кредит ће им бити продужен за још три месеца.
Ако клијенти одлуче да након истека мораторијума исплате све три рате одједном, ништа се не мења и износ рате и број рата до краја остаје исти. Ипак, та једна рата са каматама ће их коштати много више - укупно 33.283 динара
Постоји и могућност да клијенти исплате уз редовну рату и камату за претходна три месеца, што је износ од 17.723,90 динара. Ипак, висина рате ће остати иста као и пре мораторијума, али оно што ће се променити је број рата. Он ће бити продужен за три месеца.

*Извор података: НБС

Недостатак новца или само сигурност

Иако јој је плата стизала редовно, Мира Јовановић је ипак узела мораторијум када је банка понудила јер каже да је „једноставно било такво време&qуот;.

„Нисам знала да ли ће ми плата стићи за све. Ипак је било ванредно стање&qуот;, каже она.

„Схватила сам да ћу платити мало више рату за стан, која је иначе, пре мораторијума била 40.000 месечно&qуот;.

О мораторијуму зна да редовна наплата кредита почиње од 1. јула, односно да се тада мораторијум завршава.

„Заправо не знам тачно колико ће то мало више бити&qуот;, додаје она.

Да би се добио мораторијум, дужници заправо нису морали ништа да ураде, већ су банци писмену и потписану изјаву слали само они који нису желели паузу у отплати кредита.

Њих је ипак било само шест одсто од укупног броја људи који имају кредит у Србији, подаци су Удружења банака Србије.

„Из ове статистике видимо да су људи желели да буду опрезни и да су сматрали сигурнијим да се одмах определе за мораторијум, уместо да чекају даљи развој ситуације&qуот;, рекао је Владимир Весић, генерални секретар Удружења банака Србије.

„То не значи да су они запали у тешкоће са отплатом обавеза према банкама, већ да су реаговали са намером да спрече сваки ризик&qуот;.

Да ли вам је све јасно?

Слично као Мира, о мораторијуму и својим месечним даљим трошковима за кредите зна и већина људи који позивају организацију за заштиту потрошача Ефектива.

„Прва одлука НБС није била довољно разрађена, онда је уследило објашњење&qуот;, каже за ББЦ Дејан Гавриловић из Ефективе.

„Незамисливо је да у њему није стајало јасно да потрошачи морају да плате дуплу камату, само у једној реченици стоји у додатном објашњењу.

„То је прилично нетранспарентан поступак јер потрошач приликом сваке измене мора да буде обавештен транспарентно и да за то да писмену сагласност&qуот;.

За Гавриловића је најбитнија чињеница да ниједан потрошач није добио рачуницу само за његов случај.

„Примери које је НБС дала се односе само на људе који су узели баш те идентичне услове. Ако неко прочита пример о кредиту за стан од 50.000 евра на 20 година, како може да га примени на сопствени зајам од 80.000 евра на 15 година?&qуот;, каже он.

„Када су им понуђене три опције - тек тада им ништа није било јасно, а ово је представљено на олакшица&qуот;.

Из Ефективе ипак кажу да мораторијум није увек лоша опција и да је корисна за оне који нису примали плату или су је примали умањену због корона вируса.

„Ипак, људи који су три месеца примали нормално плату, само су добили већи кредит након свега&qуот;, додаје Гавриловић.