Косово и ратни злочини: После оптужнице за ратне злочине против Хашима Тачија, разговори у Вашингтону под знаком питања

Три дана пре најављених разговора са српским председником Александром Вучићем око будућности Косова у Вашингтону, специјализовано тужилаштво за злочине почињене на Косову подигло је оптужницу којом косовског председника Хашима Тачија терети за ратне злочине.

Тачи, бивши председник скупштине Кадри Весељи и још девет осумњичених терете се за низ злочина против човечности и ратних злочина, укључујући убиство, присилно нестајање лица, прогон и мучење током сукоба 1998-2000 године.

Амерички дипломата задужен за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел објавио је да Тачи отказао пут у Вашингтон,

„Косовски председник нас је управо обавестио да је отказао пут у Вашингтон после саопштења Специјалног тужилаштва. Поштујем његову одлуку да не присуствује разговорима док се не среде правна питања везана за те наводе&qуот;, написао је Гренел на Твитеру.

• Тачи: „Ако се нешто деси у преговорима са Србијом, десиће се ове године“
• Колико је укупно преговора о Косову
• Косовска дипломатија на три стране света

Гренел додао да ће се у суботу у Вашингтону председник Србије састати са косовским премијером Авдулахом Хотијем.

Међутим, Хоти је нешто касније саопштио да ни он неће присуствовати разговорима.

„Због нових дешавања у Приштини због оптужнице коју је поднело Специјално тужилаштво, морам се вратити у своју земљу да се бавим том ситуацијом. Обавестио сам амбасадора Гренела да не могу да присуствујем састанку 27. јуна у Белој кући&qуот;, објавио је Хоти на свом Твитер налогу.

хттпс://твиттер.цом/Авдуллах/статус/1276026765127946240

Предлог оптужнице

У оптужном предлогу у десет тачака које је тужилаштво поднело Специјализованим већима која се баве злочинима почињеним током сукоба на Косову, наводи се да Тачи, Весељи и други осумњичени сносе кривичну одговорност за скоро 100 убистава.

Специјализована већа, после испитивања оптужнице, треба да одлуче да ли ће је потврдити и покренути поступак против осумњичених.

„Жртве кривичних дела из оптужнице су стотине лица чији је идентитет познат и међу којима су косовски Албанци, Срби, Роми и лица других националности, као и политички противници&qуот;, наводи Специјализовано тужилаштво.

Оптужница је „резултат дуготрајних истрага и одражава уверење тужилаштва да може да докаже ван разумне сумње све оптужбе садржане у њој&qуот;, додаје се у саопштењу из Хага,

Други детаљи предлога оптужнице нису познати, али се зна да је тужилаштво у Хагу још од краја 2017. године водило истрагу против Тачија - у време сукоба на Косову политичког вође Ослободилачке војске Косова, Весељија, каснијег шефа тајне полиције и других високих предствника ОВК, попут бившег премијера Рамуша Харадинаја.

Реакције

Хашим Тачи није реаговао на оптужницу, док је Кадри Весељи, данас председник Демократске партије Косова, изјавио да су тврдње тужилаштва „политичке и неосноване&qуот;.

„Сумња да су стварни мотиви овог тужиоца у потпуности политички. С обзиром на време и околности, неколико дана пре састанка у Белој кући, са правом истичемо сумњу да ли је то случајност&qуот;, навео је Весељи, а преноси Радиотелевизија Србије.

Из Београда још увек нема реакција на оптужни предлог.

Портпарол Европске уније Петер Стано рекао је да ЕУ не коментарише поступке суда у Хагу, али и додао да институције у Бриселу снажно подржа

'Тачи и Весељи подривају рад Специјализованих већа'

Иако је оптужни предлог поднет још 24. априла, „специјализовани тужилац је сматрао нужним да о оптужбама изда јавно саопштење услед континуираних покушаја Хашима Тачија и Кадри Весељија да ометају и подривају рад Специјализованих већа&qуот;.

Тужилаштво оптужује Тачија и Весељија за спровођење „тајне кампање за укидање закона којим су Специјализована већа основана, као и опструисање рада суда са циљем да они сами не буду изведени пред лице правде&qуот;.

У саопштењу се додаје да су „таквим поступцима Тачи и Весељи су показали да су им лични интереси важнији од жртава њихових злочина, принципа правне државе и целокупног народа Косова&qуот;.

Шта је задатак Специјализовног тужилаштва?

Специјализовано тужилаштво истражује наводне злочине припадника Ослободилачке војске Косова почињене над етничким мањинама и политичким ривалима који се помињу у извештају Савета Европе из 2011. чији је аутор швајцарски сенатор Дик Марти.

Прве оптужнице поднете су у фебруару текуће 2020. године, а још једна је поднета априла.

На разговор су до сада били позвани бивши премијер Рамуш Харадинај, некадашњи руководиоци ОВК-а Азем Суља, Сами Љуштаку, Рустем Мустафа, Шукри Буја, а почетком децембра на разговор је позван и Кадри Весељи, председник Демократске партије Косова и бивши председник Скупштине Косова.

Специјализована већа су основана су при сваком нивоу судског система на Косову, од Основног до Уставног суда и упошљавају само међународно особље.

Баве се злочинима почињеним од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године, а седиште им је у Хагу, у Холандији.

Председник Косова и један од бивших лидера Ослободилачке војске Косова (ОВК) Хашим Тачи првобитно је подржао оснивање суда, али је 2017. подржао иницијативу за његово укидање.

Кадри Весељи је председник Демократске партије Косова коју је основао Тачи, а сматра се и једним од оснивача ОВК.

У јавности је познат као некадашњи шеф тајне косовске службе, познате као ШИК.

У претходном скупштинском сазиву био је председник косовског парламента.

---

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

---

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.25.2020)